Банатска платформа

Приступни преговори Србије и ЕУ званично су започели јануара 2014. године, чиме је почео вишегодишњи процес, који ће на свом крају довести до испуњења услова за чланство Србије у ЕУ. У суштини, термин „преговори“ није одговарајући, јер се не поставља питање да ли ће будућа чланица прихватити сву ЕУ регулативу подељену у 35 преговарачких поглавља, праксу и стандарде, нити под којим условима, већ се договара само о роковима када ће то учинити и о износу новчане помоћи, коју ће за то добити од ЕУ. Велика већина прописа и пракси усвојиће се и спрoвести до дана учлањења, али за одређене области, најчешће оне које су технички и финансијски најзахтевније, преговараће се прелазни рокови (на пример 5, 7 или 10 година након учлањења), у којима ће и те обавезе морати да се спроведу.

Током процеса, ЕУ и државе чланице преговарају искључиво са представницима власти и државне управе државе кандидата, док учешће представника цивилног друштва није формални услов за његово спровођење. Међутим, како приступање ЕУ значи реформисање целог друштва, неопходно је да се у процес, на различите начине, укључи што више заинтересованих страна и јавности. Општа је процена да учешће грађана и њихових удружења није задовољавајући. Један од механизама који то омогућава је оснивање Банатске платформе, која у овом тренутку окупља 20 организација из 10 општина Баната, уз координацију Еколошког центра „Станиште“ из Вршца. Платформа је фокусирана на теме које се тичу поглавља 11 (пољопривреда), 12 (ветерина и безбедност хране) и 27 (заштита животне средине), јер су важна за локалне заједнице у Банату. Кроз серију састанака, НВО чланице платформе добијају информације о процесу преговора, размењују мишљења и дају препоруке органима и телима који непосредно учествују у преговорима.

Током периода септембар 2015 – јануар 2016, одржане су радионице за невладине организације у Вршцу, Житишту и Новом Кнежевцу, и округли столови у Вршцу, Белој Цркви, Ковину, Зрењанину, Житишту, Новој Црњи, Чоки, Новом Кнежевцу и Кањижу, уз учешће и НВО које нису са подручја Баната – из Врбаса, Оџака, Новог Сада и Смедерева.

Резултат округлих столова су препоруке које су локалне заједнице упутиле државним органима који непосредно учествују у преговорима.

У Новом Саду је 24. фебруара одржана промоција студије “Заштићена подручја природе у АП Војводини – статус заштите и финансирања у контексту ЕУ интеграција”, у присуству 40 представника државних органа и заинтересованих НВО.

Шта су преговори? Ко са ким преговара? Око чега се преговара? Какве користи ће имати грађани од овог процеса? Одговоре на ова и друга питања можете пронаћи у краткој анимацији:

Banatska-platforma-logo

БАНАТСКА ПЛАТФОРМА је механизам комуникације између локалних актера из 9 општина Баната и републичких власти, о важним питањима која се тичу преговора Србије и ЕУ у области заштите животне средине и пољопривреде.

БАНАТСКА ПЛАТФОРМА окупља организације цивилног друштва и друге локалне заинтересоване стране у локалним самоуправама Вршац, Бела Црква, Ковин, Житиште, Нова Црња, Зрењанин, Нови Кнежевац, Чока и Кањижа.

Еколошки центар „Станиште“, Вршац
Удружење агронома „Агрознање“, Вршац
Центар за европске политике, Београд
Еколошко удружење „Авалон“, Вршац
CEFIX – Центар за енергетску ефикасност, Вршац
Природњачко друштво „Геа“, Вршац
Удружење грађана „Аурора“, Бела Црква
Еколошко удружење грађана „Arenaria“ Бела Црква
Удружење грађана „Еко зона Ковин“, Ковин
Удружење спортских риболоваца „Делиблатско језеро“, Делиблато
ЛЕЕИ – Локални едукативно еколошки изазов, Зрењанин
Еколошко удружење „Екоторак“, Торак
Еко-покрет „Бели багрем“, Нова Црња
Еко центар „Тиса“, Нови Кнежевац
РАСЕЛ – Удружење грађана „Развој села“, Чока
Удружење грађана „Зелени свет“, Кањижа

Banatska-platforma-logotipi