Еколошко огледало општина и градова – животна средина непотребан трошак

Само Крагујевац од 15 одабраних градова има важећи програм заштите животне средине, а једино Ужице прописано извештава о загађењу. У неким градовима приходи од еко-накнада смањени, због повлашћености највећих загађивача. Тамо где су приходи повећани није дошло до истог повећања улагања у животну средину.

ОДАБРАЛИ СМО 14 ГРАДОВА И ЈЕДНУ ОПШТИНУ у којима смо спровели анализу планирања, финансирања и извештавања неких области политике заштите животне средине. Градови су Бор, Ваљево, Kрагујевац, Kраљево, Kрушевац, Лесковац, Врање, Нови Пазар, Пожаревац, Смедерево и Ужице (са подручја централне Србије), те Панчево, Вршац и Сремска Митровица, из АП Војводине, док је општина Ковачица (АП Војводина). У овим градовима живи више од 1,3 милиона становника, или око 20% становништва Србије.

Политика заштите животне средине се не планира

Законом о заштити животне средине је још 2004. године прописано доношење републичког, покрајинског и локалних програма заштите животне средине, као вишегодишњих планских докумената. Од када је ова обавеза прописана, само 67 општина и градова, од њих 145 (или 46%) је усвојило локалне програме заштите животне средине, док 78 њих то никада није учинило. Међутим, код скоро свих од тих 67 општина, до сада је истекао рок важности програма, тако да важећи програм има само њих 7. Од 15 одабраних градова, само Крагујевац има важећи локални програм заштите животне средине, код њих 10 је истекао, док четири града програм никада није усвојило.

Само Ужице прописно објављује извештаје о стању у животној средини

Закон о заштити животне средине општинама и градовима прописује обавезу да усвоје и у локалном службеном гласилу објаве годишње извештаје о стању у животној средини. Само четири од 145 локалних самоуправа су бар у једној од последњих 14 година објавиле ове извештаје. Ниједна нема извештај за сваку годину. Од 2020. године само две локалне самоуправе и даље усвајају и прописано објављују извештаје.

Од 15 одабраних градова, само у Ужицу је спроведено како је прописано, и то у 10 од 14 година (недостају извештаји за 2011, 2012, 2013. и 2019. годину, за које градска управа тврди да су усвојени, али нису објављени) и у Смедереву – објављен само за 2011. годину и никад више после тога. Треба још издвојити Панчево, јер извештаји од 2013. до 2024. године постоје као посебни документи и објављени су на сајту града, али не пише ко их је усвојио и нису објављени у „Службеном листу Панчева“ како је прописано.

Половично планирање управљања отпадом – у 8 од 15 градова

Закон о управљању отпадом од 2009. године обавезује скупштине општина и градова да усвоје локални план управљања отпадом (ЛПУО) на период од 10 година, уз ревизију на пет година. Ови планови садрже податке о очекиваним врстама, количинама, пореклу и кретању отпада, затим програм сакупљања отпада из домаћинстава, опасног и индустријског отпада, мере санације, процену трошкова, рокове за извршење и друго.

Локалне самоуправе су у почетку (период 2010–2016) испуњавале ову обавезу и ЛПУО је тада усвојило 124 од 145 општина и градова. Сви ови планови су после 10 година истекли, већина општина и градова није усвојило нове, тако да важеће ЛПУО има само њих 32.

Од 15 одабраних општина и градова, њих 8 има важеће ЛПУО (Бор, Ваљево, Крагујевац, Лесковац, Нови Пазар, Пожаревац, Панчево и Сремска Митровица), у Врању је нови ЛПУО у изради, док је истекао у Краљеву, Крушевцу, Смедереву, Ужицу.

Највећи загађивачи повлашћени, повећан број обвезника плаћања еко-накнада

Изменама Закона о накнадама за коришћење јавних добара из 2019. године и пратећих прописа, код обрачуна накнаде за заштиту и унапређење животне средине, а која је приход буџета општина и градова, уведени су „платни разреди“ у односу на активности и величину предузећа. Активности су подељене на оне са великим, средњим и малим утицајем на животну средину, а обвезници плаћања на велика, средња, мала и микро предузећа и предузетнике. Највећи износ накнаде ограничен је на 2 милиона динара годишње, колико плаћају велика предузећа са великим утицајем на животну средину. Овакав обрачун највише је погодовао највећим загађивачима, јер су износи за плаћање значајно смањени и невезани за количину загађења. Са друге стране, уведена је неправедна обавеза плаћања за велики број предузећа са делатностима које објективно не утичу на животну средину (нпр. трговина на велико и мало, издаваштво, аудио-видео продукција, ИТ сектор, административни послови, истраживање, образовање, удружења)…

Одмах након почетка примене ових измена, у значајном броју општина забележен је пад прихода од еко-накнада, нарочито у оним општинама које су пре тога имале највише приходе. До 2024. године, у већем броју општина и градова су се износи наплаћених еко-накнада повећали, због знатног повећања броја обвезника плаћања накнаде.

У нашем узорку, у 2019. години је у 15 одабраних градова од локалне еко-накнаде наплаћено збирно готово 1,7 милијарди динара. Али у већини од њих, у 2020. години забележен је пад прихода у односу на 2019. годину. Једино је пораст забележен у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу и Новом Пазару, због повећања броја обвезника плаћања, као и у Сремској Митровици, која до 2020. године није ни имала прописану локалну еко-накнаду. У осталим градовима је забележен пад прихода, који је у Бору, Вршцу и Пожаревцу био велики. До краја периода (2024. година), износи наплаћених накнада остали су нижи у односу на 2019. годину у Бору, Врању, Пожаревцу, Смедереву и Вршцу, док су у Ковачици и Панчеву само номинално повећани, али реално мањи због инфлације. Збирно су 15 градова приходовали од еко-накнаде 1,15 милијарди динара, што је за више од 500 милиона динара мање него у 2019. години.

Улагања не прате повећање прихода од накнада, ненаменско трошење се наставља

У градовима у којима су пали приходи од еко-накнада, забележен је пад и износа који је 2024. године уложен у заштиту животне средине, у односу на 2019. годину. Тако су Бор и Ковачица укинули буџетски фонд за заштиту животне средине, у Врању је износ са 37 милиона динара (2019) смањен на 30,7 милиона (2024), у Пожаревцу са 233 милиона на 9 милиона, у Вршцу са 21,8 милиона на 3,2 милиона, а у Панчеву са 63,7 милиона динара на 53,1 милион. Једино је у Смедереву забележено значајно повећање улагања, са 54,4 милиона динара на 323,9 милиона, иако су приходи од еко-накнада смањени.

Међутим, у градовима у којима су износи прихода од еко-накнада повећани, није забележено пропорционално повећање улагања у животну средину кроз еко-фондове, осим у Ваљеву, које је уз Смедерево успело да до 2024. године елиминише ненаменско трошење новца од еко-накнада. У осталим градовима је ненаменско трошење у односу на 2019. годину чак повећано за око 2,3 милијарде динара збирно.

Закључци и препоруке

Општине и градови немају локалне програме заштите животне средине, а када их и имају, ретко их ревидирају када истекне рок њиховог важења. Општине такође не извештавају јавност о стању у животној средини на начин како је прописано. Готово половина нема локалне планове управљања отпадом. Повећање прихода од еко-накнада не доноси пропорционално повећање улагања у животну средину, те се већи део увећаних прихода троши ненаменски. То показује да заштита животне средине локалним властима није приоритет, те да је посматрају као непотребан трошак, а не као потребу и људско право.

Републичке власти (Министарство заштите животне средине, Влада Србије, Народна скупштина), општине и градови:

• Изменама Закона о буџетском систему вратити наменски карактер еколошким накнадама.
• Завршити израду и усвајање националне стратегије заштите животне средине, са јасним програмом и планом мера и активности које се планирају. Унапредити систем извештавања о спровођењу мера и активности, као и њихове евалуације. Инсистирати да локалне власти израде и усвоје све законом прописане документе у вези са планирањем различитих области политике заштите животне средине, као и извештавањем о спровођењу ових политика. Увести мере подстицаја и подршке за израду планова и извештаја, са методологијама које обезбеђују високо учешће јавности у изради ових докумената.
• Урадити и јавно објавити детаљан план значајног повећања улагања у заштиту животне средине на свим нивоима власти, са садашњих 0,9% БДП-а годишње на више од 2%, са предложеним инвестицијама.
• Размотрити нове моделе обрачуна еко-накнада, везаних за количину загађења, којима се неће фаворизовати највећи загађивачи.
• Подржати удружења грађана која се баве надзором јавних финансија у области заштите животне средине.