Финансирање пољопривреде и руралног развоја у Србији – резултати истраживања

Државни подстицаји у пољопривреди су значајно повећани у последње две године, али да ли ће то донети нову вредност, повећање производње, конкурентности, квалитета хране, или је у питању краткорочно одржавање „на апаратима“? Сви нивои власти занемарују улагања у општекорисне мере руралног развоја.

Финансирање пољопривреде и руралног развоја у Србији на свим нивоима власти у последњих 10 година (период 2015–2024) имало је различите фазе и динамичне промене.

Укупни подстицаји су у том периоду вишеструко повећани; на почетку износили су нешто мање од 200 милиона евра годишње (2015), затим су благо расли на 350 милиона евра (2021), да би у последње три године бележили значајан раст до око 860 милиона евра (2024). У овом чланку приказаћемо само основне црте система финансирања, а пружићемо сва објашњења и податке неопходне за дубока истраживања.

Како се подстиче пољопривреда из републичког буџета?

Убедљиво НАЈВИШЕ ПОДСТИЦАЈА ЈЕ ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ БУЏЕТА, између 92% и 97%, док су из буџета АП Војводине, као и буџета општина и градова износи симболични у поређењу са републичким. Од тога 95% су директна улагања.

До пораста последњих година је дошло највише услед повећања износа основних подстицаја за биљну производњу, са 9 милијарди динара у 2020. години на 51 милијарду у 2024. години, нарочито због повећања подстицаја по хектару, који сада износе 18.000 динара и мере коришћења сертификованог семена, за коју се добија 17.000 динара, такође по хектару. Повећана је и горња граница добијања подстицаја, са 20 хектара на 100 хектара, што погодује великим произвођачима и ратарима. Још око 15 милијарди динара дато је за премије за млеко (6,5 милијарди у 2021), а око 18 милијарди за субвенције за приплодна грла (6 милијарди у 2021).

Са друге стране, републички буџет прилично занемарује мере руралног развоја. На агроеколошке мере, унапређење руралне инфраструктуре, органску производњу, заштиту животне средине, подстицаје за непољопривредне активности, иновације и друге мере, у прошлој години уложено је само око 4% свих подстицаја.

По показатељима држава је у последње две године „одрешила кесу“ за пољопривреду, али су остала и питања. Ови подстицаји по својој суштини нису развојни, већ само потпомажу преживљавање пољопривреде. Упитно је колико ће новца завршити у инвестиције за унапређење производње, а колико у личну потрошњу произвођача? Да ли се на овај ниво подстицаја може рачунати и у наредним годинама? Или је пад износа неминован? На крају, колико ће на дужи рок ово улагање довести до повећања производње, прераде, квалитета хране, конкурентности произвођача на тржиштима, додатних вредности, квалитета живота у руралним подручјима?

Војводина највише подстиче биљну производњу, фарме, саветовање, младе…

Из буџета АП Војводине пољопривреда се подстиче у релативно ниским износима, који често опадају и расту – у распону од 201 милион динара (2014) до 842 милиона (2022). Тек у последње две године (2023. и 2024.) ови износи су премашили 1 милијарду динара.

Највише новца из буџета је АП Војводина УЛОЖИЛА У ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ ГАЗДИНСТАВА, тј. опрему за биљну и сточарску производњу, почевши од 2016. године и то све више, да би у последњој години ове инвестиције достигле око 50% од укупних подстицаја. У значајним износима подржавају се млади у руралним подручјима, саветодавна служба за произвођаче, а последњих година и произвођачи вина и ракије.

И у случају Покрајине неке важне мере су прилично занемарене. Квалитет и безбедност хране, органска производња, очување генетских ресурса, развој руралне инфраструктуре, непољопривредне активности, иновације, локалне акционе групе, итд, подстичу се нередовно, ретко, а када се то и чини, онда је то са врло ниским износима.

Расту локални подстицаји, али за мали број мера и корисника. Документи недоступни јавности.

Удео општина и градова у укупним подстицајима је мали, у зависности од године, варира између 2,5 и 6 одсто. Општине и градови су најближе произвођачима и могу најбрже одговорити на локалне специфичности. Зато смо са посебном пажњом истражили како локалне самоуправе подстичу пољопривреду и рурални развој и може се закључити:

  • Повећали су се број општина и градова који подстичу пољопривреду, као и збирни износи подстицаја. Од 145 општина и градова, у 2015. години, само њих 70 су подстицали пољопривреду, затим је 2019. године ДОСТИГНУТ МАКСИМУМ ОД 118, да би за време и након пандемије КОВИД 19, овај број опао на 106, колико је било у 2024. години. Што се тиче износа подстицаја, и они су се повећали, са 582 милиона динара збирно за све општине (2015.) НА 2,4 МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА (2023.).
  • Издвајања за пољопривреду у општинама у централној Србији значајно су већа него у општинама у АП Војводини. Преко 80%, чак и до 90% општина у централној Србији подстиче пољопривреду, док је у АП Војводини проценат локалних самоуправа које подстичу пољопривреду често испод, или НЕШТО ИЗНАД 50%. И износи за подстицаје су у АП Војводини нижи, те од укупних подстицаја око 85% су у централној Србији. Највише подстицаја дају БЕОГРАД, ВАЉЕВО, КРАЉЕВО, ШАБАЦ, али и мање општине, као Мали Зворник, Пирот и Горњи Милановац.
  • Узан избор мера и интензивно улагање у приватну имовину малог броја корисника. За мере које се законски воде под рурални развој, општине издвајају ИЗМЕЂУ 80% И 87% укупних подстицаја, а од тога ВИШЕ ОД 80% ЗА ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ газдинстава. То значи да се око 70% свих локалних подстицаја издваја за НАБАВКУ МАШИНА И ОПРЕМЕ за пољопривредну производњу и то чини скоро свака општина у Србији. Са друге стране, велики број мера је занемарено, међу њима мере од општег интереса, као што су агроеколошке мере, инвестиције у руралну инфраструктуру, спровођење локалних стратегија, подршка удружењима и умрежавање, подршка младим пољопривредницима, диверзификација дохотка, саветовање, иновације и друго.
  • Програми и извештаји нису доступни јавности. Годишње програме пољопривредне политике и извештаје о спровођењу ових програма општине и градови достављају Министарству пољопривреде у електронском облику, путем платформе. Међутим, ови документи су недоступни јавности. Мањи број програма објављен је у локалним службеним листовима, јер их усваја општинска/градска скупштина, а ређе општинско/градско веће. Али извештаја нема ниједног, јер их најчешће не усваја ниједан орган, већ се они сачињавају само да би се испунила обавеза достављања Министарству. Тако је јавност ускраћена за податке о томе које мере су заиста спроведене, са којим износима и ко су били корисници средстава.

Подстицаји за пољопривреду у Европској унији – поређење са Србијом

Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) успостављена је 1962. године и једна је од најстаријих и најуспешнијих политика Европске уније. Колико је ЗПП значајна, говори и то да је од самог почетка имала највећи удео у буџету ЕУ. То је још увек случај, иако је у међувремену тај удео опао са око две трећине на почетку, на око једне трећине данас.

Директна плаћањa и рурални развој – два су стуба спровођења ЗПП. Највише новца троши се на директна плаћања, али се удео руралног развоја временом повећао. Тренутно око три четвртине је удео директних плаћања, а једна четвртина удео руралног развоја. У Србији се стање разликује од ЕУ, јер се последњих година смањују и износи улагања у рурални развој и њихов удео у укупним улагањима, и значајно су испод европских.

Износи новца које из европског буџета добијају државе чланице вишеструко су већи од износа који се издвајају у Србији из свих домаћих буџета. У периоду 2015–2020, у Србији је пољопривреда имала збирно нешто више од 1,5 милијарди евра подстицаја. Са друге стране, неке државе чланице ЕУ, са којима Србија може да се пореди, само су из буџета ЕУ ДОБИЛЕ ЗНАТНО ВИШЕ, на пример, Бугарска више од 6,7 милијарди евра, Грчка 15,5 милијарди, Мађарска 10,5 милијарди, а Хрватска 3,2 милијадре евра.

Иако се у Србији последњих година бележи пораст износа подстицаја, они су још увек значајно нижи од оних у ЕУ. У периоду 2023–2027, у оквиру ЗПП, из буџета ЕУ између држава чланица расподелиће се укупно 387 милијарди евра. Свака држава чланица може да рачуна на одређени износ новца из ЕУ буџета, уз коришћење средстава из националних извора. Износи и динамика улагања дефинисани су националним стратешким плановима. Као пример дајемо СТРАТЕШКИ ПЛАН ХРВАТСКЕ У ОКВИРУ ЗПП.

ИЗНОСИ НОВЦА ПЛАНИРАНИ У ОКВИРУ ЗПП за 9 одабраних држава чланица ЕУ.

Методологија истраживања

Коришћена је метода анализе докумената. Захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражени су документи и подаци, за период 2015–2024. године:

  • Управа за аграрна плаћања: Реализација субвенција у пољопривреди из републичког буџета, на основу Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју. Ове податке упоредили смо са годишњим извештајима о стању у пољопривреди у Републици Србији, који објављује Министарство пољопривреде.
  • Свих 145 општина и градова: Годишњи програми мера за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и извештаји о реализацији ових програма. Прегледали смо све постојеће програме и извештаје.
  • АП Војводина: Годишњи извештаји о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Ови извештаји могу се наћи у Одлукама о Завршном рачуну буџета АП Војводине (извештај о извршењу финансијских планова корисника).

Текст је настао у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ уз подршку Европске уније. За његову садржину одговорна је искључиво организација Еколошки центар „Станиште“ и она нужно не одражава ставове Европске уније.

Допашће вам се и...