Градња радара на Вршачким планинама је противзаконита!
Због изградње ветроелектране код Самоша, власти планирају да изместе метеоролошки радар на Гудурички врх, највиши врх Вршачких планина и Војводине. На Гудуричком врху проглашена је заштита првог и другог степена, па таква изградња није законита, а није ни могућа без озбиљног уништавања природе.
На великој површини између Иланџе, Добрице, Самоша, Падине, Уздина и Ковачице, ПЛАНИРА СЕ ИЗГРАДЊА ВЕТРОЕЛЕКТРАНЕ „САМОШ“ са око 150 стубова и ветротурбина.
На том подручју деценијама се налази Радарски центар „Самош“ у функцији одбране од града, којим управља Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ). Ветротурбине негативно утичу на радарске системе, те између њих мора постојати довољна удаљеност, што је прописано просторним планом АП Војводине.
Како приватном инвеститору не би ограничиле изградњу ветроелектране, власти су одлучиле да радар изместе из Самоша на Гудурички врх, највиши врх Вршачких планина и АП Војводине.
Скупштина АП Војводине је крајем 2024. године донела одлуку о изради ИЗМЕНА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ „ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ“. Циљ ове одлуке је „стварање услова за изградњу метеоролошког радара на Гудуричком врху“, са саобраћајницом и пратећом инфраструктуром. Средства за израду измене плана обезбеђује привредно друштво „Wind park Самош“ из Новог Сада.
На питања о каквом се објекту тачно ради, у ОДГОВОРУ РХМЗ-а наведено је да се планира 380 квадратних метара грађевинске површине, са трафостаницом и челично-решеткастим торњем, основе 64 квадратна метра, висине 30 метара са куполом у којој је радарска антена, затим приступни пут, ширине 3,5 метара, дужине 6300 метара, од Малог Средишта до Гудуричког врха; паралелно са путем и ров за електро- и оптичке каблове.
Вршачке планине су заштићено подручје природе. Закон о заштити природе прописује да се у заштићеним подручјима сви начини коришћења морају усагласити са заштитом природе, а не обрнуто. Прописано је и да просторни планови подручја посебне намене у заштићеном подручју морају бити у складу са одлуком о проглашењу заштићеног подручја. Заштиту је 2022. године прогласила такође Скупштина АП Војводине и тако одредила заштиту природе као јавни интерес на подручју Вршачких планина и не може се одредити други интерес важнији од заштите природе, који природи наноси штету.
По одлуци о заштити, на Гудуричком врху важе РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ ПРВОГ И ДРУГОГ СТЕПЕНА. У првом степену забрањeна је изградња објеката и саобраћајница, а у другом изградња је ограничена на објекте за „потребе управљања заштићеним подручјем, одрживог пашарења, газдовања шумама и одржавања постојеће инфраструктуре“.
Овакав став види се у СТРУЧНОЈ ОСНОВИ Покрајинског завода за заштиту природе, као и у РЕШЕЊУ О УСЛОВИМА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине.
Из свих ових докумената јасно је да метеоролошки радар није објекат у функцији заштите природе, те по важећим прописима није допуштено на Гудуричком врху изградити такав објекат.
Према Гудуричком врху из Малог Средишта постоји само земљани шумски пут, за пролаз теренског возила. Не постоји ниједан услов за изградњу, нити се може градити без озбиљног уништавања заштићених природних вредности.
Гудурички врх је највиши врх АП Војводине и ту су одређене приоритетне функције заштите природе, очување биолошке и геолошке разноврсности, туризма и рекреације и он мора остати такав. Неприхватљиво је да се приватном инвеститору дају могућности на штету јавног интереса заштите природе. Зато захтевамо:
- Да Скупштина АП Војводине стави ван снаге Одлуку о изради измена и допуна ППППН „Вршачке планине“ („Службени лист АПВ“ број 57/2024).
- Да се за изградњу метеоролошког радара одреди друга локација, ван ПИО „Вршачке планине“, као и ван граница других заштићених подручја природе која су проглашена, или су у поступку заштите.
У Србији је под заштитом око 810 хиљада хектара, што је око 9% државне територије. То је још увек знатно испод 12%, колико је планирано да буде 2020. године. Постотак територије под заштитом природе, у случају Србије, један је од најнижих у Европи.
Од укупне заштићене површине, само око 32.000 хекара (испод 4%) је у првом степену заштите, где је забрањено било какво коришћење природних ресурса и изградња објеката. Сведоци смо, међутим, да ни ови мали, али највреднији и најзаштићенији делови природе, нису поштеђени од планова који могу довести до њеног уништења.
Иницијативу подржавају:
Мрежа „Пошумимо Војводину“ (25 удружења чланица: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Покрет горана Војводине, Еколошки центар „Станиште“ Вршац, Покрет горана Новог Сада, Инжењери заштите животне средине Нови Сад, НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ Нови Сад, ДМИ „Бранислав Букуров“ Нови Сад, Покрет „Одбранимо шуме Фрушке горе“ Нови Сад, Удружење за заштиту шума Нови Сад, Дечја еколошка академија Нови Сад, Рурални центар „Сова“ Сремска Митровица, ЦЕКОР Суботица, Еколошки покрет Врбаса, Еколошки покрет Падина, „Екобечеј“ Бечеј, „Екос“ Гложан, Природњачко друштво „Геа“ Вршац, Еколошко удружење „Авалон“ Вршац, УСР „Делиблатско језеро“ Делиблато, „Еко зона“ Ковин, „Аурора“ Бела Црква, Екоцентар „Тиса“ Нови Кнежевац, „Зелени мост“ Банатски Брестовац, „Зелена зона“ Кула, Еколошка иницијатива Темерин).
Планинарски клуб „Железничар“ Вршац
Спортско удружење „Ами“ Вршац
удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“ Вршац
ПОЛЕКОЛ – организација за политичку екологију Београд
Удружење „Аквила“ Бачка Паланка
Покрет „Odbranimo našu okolinu – Védjük meg környezetünket“ Сента
Еколошки покрет Оџака
