2006 – 2018 Омладински волонтерски камп Вршачке планине

„Омладински Волонтерски камп“ је локална иницијатива чији је циљ укључење младих у реализацију дела програма заштите у заштићеним подручјима општине Вршац. Камп су 2006. године осмислили млади Вршчани, студенти биологије и географије из Новог Сада и Београда. Сазнавши какве проблеме на реализацији програма заштите природе има ЈП „Варош“ као управљач заштићеног подручја Вршачке планине, они су дошли на идеју да позову своје колеге из других градова, уложе време и труд и помогну управљачу. Од тада, камп је постао модел сарадње локалне заједнице, факултета и управљача заштићеног подручја, који се може применити и у другим општинама у Србији.

Шта студенти конкретно раде током кампа?
Једна од важних законских обавеза управљача је обележавање унутрашњих и спољних граница заштићеног подручја.

Границе заштићеног подручја обележавају се жутом фарбом

 

Обележавање се врши по правилнику, жутом фарбом по дрвећу и стенама. Тако се разграничава где почиње заштићени предео, где су забрањени сви облици експлоатације, а где је коришћење ограничено. Са испуњавањем ове обавезе, сви управљачи у Србији имају проблема, јер су за прецизна обележавања неопходни стручњаци и значајна финансијска средства. Међутим, студенти Грађевинског факултета су предложили да ово бесплатно обаве током летњег распуста. Корист је вишеструка – студенти добијају вредну стручну праксу и материјал за своје дипломске и друге радове, управљач добија испуњену законску обавезу, а заједница има уређено природно добро без трошка из локалног буџета. Током ранијих година, студенти су сателитским техникама обележили око 130 хектара граница у првом степену заштите. Да је управљач ангажовао професионалну кућу, трошкови до сада урађеног процењени су на око 90.000 евра.

Студенти Географског факултета из Београда, одсек Геопросторне основе заштите животне средине, ГИС техником су мапирали природне вредности и урадили тематске карте. Ова активност доприноси повећању знања о стању природе Вршачких планина, што помаже у избору мера заштите. До сада су у претходних 5 година сателитски снимљени извори, остењаци, ливаде, гнезда различитих заштићених врста птица, стајаће воде значајне за развој водоземаца. Урађено је више од 10 тематских карти.

 

  • 1) Геолошка карта – добијена дигитализацијом основних геолошких карата 1:100.000.
  • 2) Хипсометријско-хидрографска карта – добијена дигитализацијом топографских карата 1:50.000.
  • 3) Педолошка карта – добијена дигитализацијом педолошке карте Војводине 1:400.000.
  • 4) Карта вегетацијe – добијена захваљујући CORINE Land Cover програму Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА).
  • 5) Карта унутрашњих граница између степена заштите.
  • 6) и 7) Kарта хипсометрије и нагиба терена – добијене из ASTER DEM-a (Digital Elevation Model – дигитални модел висина). Овај модел је добијен сателитским осматрањем, резолуције је 30 m.
  • 8), 9) и 10) Kарте добијене анализом мултиспектралних снимака са сателита LANDSAT 5 из 26.08.2010. године, резолуције 30 m. Њихова суштина је да се не праве као “обични” снимци комбинацијом боја из видљивог дела спектра, већ се користе и таласне дужине из инфрацрвеног дела спектра електромагнетног зрачења (блиски, краткоталасни и средњи инфрацрвени), а указују нам на стање вегетације у тренутку када је вршено снимање. Вегетација је представљена црвеном (234) јарко зеленом (247) и наранџастом (354) бојом.

Сви донатори досадашњих кампова:
donatori