Колико вреде шуме када се не секу?
Када се планира коришћење шума, обрачунава се само њихова „сечива вредност“. Али ако бисмо обрачунали колико кошта и то што шуме пречишћавају воду и ваздух, штите нас од ерозије и поплава, повећавају приносе, побољшавају здравље и квалитет живота, да ли би се показало да су шуме вредније када се не секу?
Добробити и погодности које добијамо од шума, а које нису уско везане за производњу дрвета и сечу, називају се општекорисне функције шума. Постоје подаци да ових функција има око 600, али се у Закону о шумама наводи само 15, и то – Заштита и унапређивање животне средине постојањем шума, Очување биодиверзитета, Очување генофонда дрвећа и осталих врста, Ублажавање „ефекта стаклене баште“ везивањем угљеника, Производња кисеоника и биомасе, Пречишћавање ваздуха, Спречавање бујица и поплава, Прочишћавање воде, снабдевање токова и изворишта водом, Заштита од ерозије и клизишта, Здравље људи, Повољни утицај на климу и пољопривреду, Естетика, Простор за одмор и рекреацију, Развој туризма, Заштита од буке и Подршка одбрани земље и развоју локалних заједница.
Општекорисне функције невидљиве у документима
Када се планира коришћење шума, општекорисне функције се практично занемарују. Основе газдовања шумама скоро у потпуности садрже податке и планове о производној функцији, вредност шуме у динарима обрачунава се искључиво методом „сечиве вредности“, „дрвне запремине на пању“, и „сортиментне структуре“. Општекорисне функције само су преписане из Закона, набрајају се и наводе описно, али се ниједна не разматра суштински, не обрачунавају се у динарима, нити су за то прописане методе.
Иако Закон о шумама прописује да „шуме у заштићеним природним добрима имају приоритетну функцију шуме са посебном наменом“, шуме се практично исто третирају без обзира да ли се налазе у заштићеним подручјима или ван њих. У Србији је сеча забрањена само у првом степену заштите, укупно на око 32.000 хектара, што је испод 4% укупне површине свих заштићених подручја (810.000 хектара), пре свега зато што је Закон о заштити природе неамбициозан по овом питању и наклоњен експлоатацији шуме.
Накнада за општекорисне функције шума?
Законом о шумама 2010. године била је прописана накнада за заштиту, коришћење и унапређивање општекорисних функција шума. Била је приход републичког и покрајинског фонда за шуме и плаћала су је сва правна лица у износу од 0,025% прихода годишње. Ова накнада је међу привредницима изазвала велико негодовање, јер апсолутно нису разумели њен смисао, што је случај и са другим „еколошким“ накнадама. Kолико је велико неразумевање и незнање шта су општекорисне функције шума, говори ЦИТАТ ИЗ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“ ИЗ 2012. ГОДИНЕ.
„Данас су квазифискална оптерећења део обавезног сета питања, те неретко морате да објашњавате зашто сте обвезник плаћања нпр. накнаде за коришћење и унапређивање општекорисних функција шума, самим тим што сте регистровани као правно лице, без обзира на то да ли сте их користили или својом делатношћу утичете на уназађивање шумског фонда као јавног добра“.
Одмах након избора 2012. године, нова власт је спровела популистичку „акцију укидања парафискалних намета“, када је у циљу растерећења привреде укинуто 138 накнада. Том приликом је измењен и Закон о шумама, а једина измена била је укидање накнаде за општекорисне функције шума. То је довело до великог смањења прихода републичког и покрајинског фонда за шуме, а једини извори прихода остале су накнаде за сечу шуме и за промену намене шумског земљишта. На пример,приходи Фонда за шуме АП Војводине у 2011. години износили су 233 милиона динара, у 2012. години 294 милиона динара. Након укидања ове накнаде, већ у 2013. години пали су на 62 милиона динара, да би до данас били на износу између 60 и 90 милиона динара годишње.
Идеја накнаде била је исправна, али су изостале методологије за исказивање новчане вредности услуга које шуме пружају и критеријуми ко су обвезници плаћања. Изостало је и оно најбитније, а то је стратешко, планско и програмско трасирање обима финансирања у сектору шумарства и заштите природе, што је јасна порука ови сектори властима нису приоритет. Уместо да се систем унапреди, једноставно је укинут, што је показало неразумевање шта су уопште општекорисне функције шума.
Предлажемо да се прво пропишу методологије за обавезно исказивање новчане вредности општекорисних функција шума у основама газдовања и другим документима, да се потом поново пропише накнада за коришћење и очување ових функција, али овога пута са критеријумима за обвезнике плаћања. Верујемо да би ове мере смањиле сечу шуме, бар у заштићеним подручјима природе, а повећале би и пажњу јавности да ли се новац од накнада заиста троши на очување шума.
Аутор: Драгана Арсић
Истраживали смо да ли и како се у основама газдовања шумама обрађују општекорисне функције шума за 30 ЗАШТИЋЕНИХ ПОДРУЧЈА ПРИРОДЕ површине изнад 5000 хектара. Површина ових подручја је око 687 хиљада хектара, што је око 85% од укупне површине заштићених подручја у Србији. Прегледали смо основе за државне шуме, чији су корисници „Србијашуме“, „Војводинашуме“ и национални паркови. Основе газдовања доступне су на САЈТУ УПРАВЕ ЗА ШУМЕ, као и на сајтовима појединих већих заштићених подручја. Основе су рађене за газдинске јединице и не поклапају са границама заштићених подручја, рађене су шаблонски, у складу са Правилником о основи газдовања шумама, који прописује садржај, начин израде и поступак доношења основе.
У овако конципираним основама газдовања, општекорисне и социјалне функције шума се наводе преписане из Закона о шумама у одељку о функцији и намени шума, и у одељку о циљевима газдовања за наменске целине, али само декларативно. У одељку о економско-финансијској анализи, како смо већ поменути, новчана вредност у динарима обрачунава се искључиво „на пању“, а исказује се у кубним метрима по сортиментима и врстама дрвета. Новчана вредност општекорисних функција шума се не обрачунава и не узима у обзир приликом планирања газдовања и одлучивања о третману шума.
Еколошки центар „Станиште” кроз пројекат „Шта су нама наше шуме” промовише начине и методе за одрживо и одговорно управљање шумама у Србији, аргументовано и на основу истраживања заговара промене у приступу управљања шумама, покушава да отвори простор за дијалог јавности са доносиоцима одлука, како би се у одлучивању о третману шума уважиле све користи које шуме пружају друштву.
Пројекат „Шта су нама наше шуме“ део је ЕКО-СИСТЕМ програма који реализују Млади истраживачи Србије, а подржава Шведска.
