Мали вршачки рит – ревизија заштите је у току

Мали рит се простире североисточно од Вршца, од саме градске зоне до села Велико Средиште и северозападно од Вршачких планина, са којима чини јединствену еколошку, структурну и функционалну целину и хранидбену базу за многе врсте. Дужине је 11 km и ширине око 2 km, правца југозапад-североисток, на надморској висини између 80 и 90 m.

Мали вршачки рит је веома особено станиште, другачије од већине водених и влажних подручја у Србији. И поред обимних хидромелиоративних захвата у прошлости, није преведен у обрадиво земљиште и остао је вредно и богато влажно подручје чији се карактер нарочито испољава током влажних сезона. Одликују га суве и влажне ливаде, баре и тршћаци, са карактеристичним представницима живог света. Међу њима се посебно издвајају угрожене врсте биљака и животиња. Утврђено је присуство два панонска субендема: звјездичице (Aster sedifolius) и безбридњаче (Puccinellia distans), а ту се налази и сиротињска трава (Glyceria declinata), нова врста за флору Србије и друге угрожене врсте, попут сиљавинe (Peucedanum officinale), степског гуштера (Podarcis taurica), патке њорке (Aythya nyroca) и прдавца (Crex crex). До сада је забележено присуство чак 176 врста птица.

Због свих ових вредности, ово станиште је предмет све већег интересовања орнитолога и посматрача птица из Србије и околних држава. Зато је 2008. године, на иницијативу Природњачког друштва „Геа“, Завод за заштиту природе Србије (одељење у Новом Саду) предложио Мали вршачки рит за заштиту, као заштићено подручје III категорије. Заштита је установљена тек 2013. године одлуком Скупштине општине Вршац, али након тога, општина Вршац није финансирала програме заштите у Малом риту.

На жалост, постоје бројни фактори који угрожавају вредности Малог рита, а међу најзначајнијима су: уништавање станишта и промена намене простора (преоравањем ливада, градњом, мелиорацијом), пожари због паљења њива и жетвених остатака, сеча стабала, неконтролисан лов, асфалтни пут Вршац – Велико Средиште (пресеца природну везу Малог рита и Вршачких планина и представља баријеру на којој страда велики број животиња), недовољна свест грађана и доносилаца одлука о значају заштите Малог рита. Поред свега, тренутно највећи фактор угрожавања је одсуство мера активне заштите на овом подручју.

Заједно са Вршачким планинама, Мали рит је у границама једног од 42 подручја значајних за птице (IBA – Important Bird Area) у Србији. У 2017. години, Покрајински завод за заштиту природе је покренуо поступак ревизије заштите Вршачких планина и Малог вршачког рита, у циљу спајања ова два заштићена подручја у једно II категорије, које ће ускоро прогласити Скупштина АП Војводине. Надамо се да ће усвајањем нове одлуке о заштити, и преласком надлежности са града Вршца на АП Војводину, ово подручје добити пажњу коју заслужује.

Корисни линкови: