Предлози за побољшање стања финансирања животне средине

Еколошки центар „Станиште“ и Центар за европске политике (ЦЕП) припремили су предлоге за измене закона и за доношења нове регулативе, којом би се побољшало стање финансирања заштите животне средине у Србији на локалном нивоу. О овим предлозима разговараћемо са представницима Министарства заштите животне средине.

Тражимо подршку цивилног сектора. Молимо представнике ОЦД да предлоге погледају и, ако то желе, пошаљу нам писмену подршку. Верујемо да ће Министарство пажљивије размотрити ове предлоге уколико их више ОЦД подржи.

Како смо сачинили предлоге? – Од 2010. године ЕЦ „Станиште“ самостално, а од 2016. године заједно са ЦЕП-ом, спроводи истраживања о стању финансирања заштите животне средине на локалном нивоу, методом анализе докумената. Од свих 145 општина и градова на подручју централне Србије и АП Војводине захтевају се годишњи Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине, Сагласност Министарства на поменути програм, годишњи Извештај о коришћењу средстава буџетског фонда и Завршни рачун буџета. На основу података и чињеница из докумената, уочени су проблеми и састављени предлози за њихово решавање.

Предлог за Измене закона о буџетском систему – Суштина је враћање наменског карактера приходима од накнада за заштиту животне средине. До 2015. године, приходи од ових накнада били су наменски и законски су се морали користити искључиво кроз буџетске фондове и на програме заштите животне средине, што је прописано Законом о заштити животне средине. У децембру исте године, усвојене су Измене Закона о буџетском систему, по којима ови приходи више нису наменски. То је омогућило да се средства приходована од „еколошких“ накнада могу распоредити на друге кориснике и за потребе које немају никакве везе са животном средином. Последице су очигледне:

  • У 2017. години, приходи републичког буџета од свих „еколошких“ накнада били су око 7,25 милијарди динара. Ипак, Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину, расходи Зеленог фонда планирани су на 2,29 милијарди динара. Тако је још у фази планирања око 5 милијарди динара прихода од накнада закинуто животној средини и распоређено за намене које нису у вези са животном средином.
  • Број локалних самоуправа које имају програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине опао је са 133 (у 2015), преко 126 (у 2016), на 121 (у 2017). Као разлог непостојања Програма, локалне самоуправе све чешће наводе престанак обавезе наменског коришћења прихода од еко-накнада.
  • Локалне самоуправе су значајно смањиле износ који планирају као расход буџетских фондова, и то са 6,44 милијарде динара, колико је збирно било у 2015. години, на 5,17 милијарди динара у 2016. години. За ово смањење плана расхода не постоји оправдање, јер су у исто време приметно порасли приходи, како текући од накнада, тако и пренети из претходне године. Једино објашњење може се пронаћи у укидању наменског карактера средствима од накнада за заштиту животне средине.
  • Разлика између укупних прихода (текући од накнада плус неутрошена средства пренета из претходних година) и извршених расхода достигла је 7,9 милијарди динара, збирно за све општине и градове, за све године у периоду 2010-2016.
  • Веома је раширена пракса да један орган донесе Програм (локална скупштина или општинско/градско веће), а други орган (општинска управа) усвоји Извештај буџетског фонда. Оваквим поступањем се смањује могућност да јавност буде информисана о томе како су спроведене активности на заштити животне средине.

Све наведено указује да је неопходно изменити Закон о буџетском систему, вратити наменски карактер приходима од еко-накнада, прописати обавезу да локална скупштина доноси Програм и усваја Извештај о коришћењу средстава фонда, као и пооштрити мере финансијске дисциплине.

Овде можете погледати ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ Закона о буџетском систему.

Усвајање прописа о садржају Програма и Извештаја буџетских фондова – Свака локална самоуправа у слободној форми доноси годишњи Програм коришћења средстава буџетског фонда за заштиту животне средине и Извештај о спровођењу тог програма. Због тога постоји велика разноврсност, како у опису активности које се спроводе, тако и по питању транспарентности, јасног и тачног приказивања података о томе шта је од активности спроведено и финансирано. Постоје различита мишљења и недоумице о томе које активности припадају животној средини, и које се могу финансирати кроз поменуте програме. Такође, висок проценат локалних самоуправа не планира у Програму фонда неутрошена средства пренета из претходне године, нити ова средства евидентира у Извештају о коришћењу средстава фонда. То значајно умањује могућност да се примети раширена појава коришћења средстава од „еколошких“ накнада и за друге потребе.

Зато је потребно израдити и донети пропис о садржају и начину припреме Програма коришћења и Извештаја о коришћењу средстава буџетског фонда за заштиту животне средине локалних самоуправа.

У складу са чланом 100. став 5. Закона о заштити животне средине, Министар заштите животне средине може да пропише изглед и садржај обрасца Програма коришћења и Извештаја о коришћењу средстава буџетског фонда.

Наш стручни тим је припремио обрасце ових докумената и упутио Министарству на мишљење и разматрање. Овде можете погледати ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРАВИЛНИКА и обрасце ПРОГРАМА и ИЗВЕШТАЈА о коришћењу средстава буџетског фонда за заштиту животне средине.

Измене Закона о заштити животне средине – У одлучивању о садржају локалних програма фонда за заштиту животне средине практично – не учествује. Зато је неопходно да се законом обезбеди учешће јавности у одлучивању.

Овде можете погледати ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ДОПУНЕ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.

Препоруке и подршку пошаљите на адресу – staniste@sbb.rs

Институционални грант се финансира средствима CSOnnect програма који реализује Регионални центар за животну средину (REC). Програм финансира Шведска међународна агенција за развој и сарадњу (SIDA).