Предузетници траже наменско трошење новца од еко-накнада

Докле год се новац од еколошких накнада буде трошио ненаменски, то ће бити само још један парафискални намет, који предузетници нису сагласни да плаћају – порука је иницијативе коју је више удружења и грађанских покрета поднело новом Министарству заштите животне средине.

Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“ је крајем августа ове године поднело УСТАВНОМ СУДУ ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ОЦЕНУ ЗАКОНИТОСТИ Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину, а којом локалне самоуправе могу прописати своје еко-накнаде.

Почетком новембра, исто удружење је УПУТИЛО ИНИЦИЈАТИВУ НОВОМ МИНИСТАРСТВУ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, којом изражава став свог чланства да, док се не обезбеди наменско трошење, ова накнада представља само још један неприхватљив парафискални намет, који предузетници и привредници нису сагласни да финансирају. Од Министарства се тражи прекид досадашње праксе ненаменског трошења новца од еко-накнада, предлажу се измене законодавства и оснивање зелених савета у локалним самоуправама, као контролних тела.

Иницијативу су подржала удружења „Борани се питају“, Еколошко удружење „Рзав“, Еколошки центар „Станиште“, затим грађански покрети – „Одбранимо реке Старе планине“, „Одбранимо шуме Фрушке горе“, „Битка за Власину“, „Одбранимо Злотску реку“, као и мрежа удружења „Коалиција за борбу против корупције у животној средини“.

Еколошки центар „Станиште“ већ 10 година истражује систем финансирања заштите животне средине, указује на ненаменско трошење новца од еколошких накнада и даје препоруке у циљу побољшања стања. У међувремену су размере безакоња и његове погубне последице по животну средину, здравље и економију толико нарасле и постале очигледне, да све већи број удружења, не само еколошких, почиње да реагује и захтева од власти прекид оваквих пракси. Зато је ова иницијатива веома значајна, јер показује да јача свест грађана о неопходности заједничког и солидарног деловања.