Презентације о моделу управљања заштићеним подручјима природе

Заштићена подручја природe су важни развојни ресурс сваке државе и локалне заједнице. То су јавни простори који обезбеђују користи од јавног (генетски фонд, заштита био- и геодиверзитета, заштита од пожара, поплава, ерозије и биљних болести, здравство, научно-истраживачки рад) и економског интереса (туризам, спорт и рекреација, пчеларство).

Стање око правног статуса, организованог управљања и одрживог коришћења заштићених природних подручја у Србији далеко је од очекиваног и ниједан од ових елемената не функционише у планираном оквиру, нарочито на локалном нивоу. Такође, јавна подршка, и свест о значају заштићених подручја нису на задовољавајућем нивоу.

Да би се покренуле промене у овој области, чланови Друштва за заштиту животне средине „Стара планина“ из Пирота, покренули су иницијативу за оснивање мреже организација цивилног друштва (ОЦД) које делују у заштићеним подручјима природе. Једна од активности била је и презентација модела управљања у заштићеним природним добрима, које су одржане у Зајечару, Kњажевцу и Нишу, од 22. до 24. августа 2019. године.

Циљ презентација био је упознавање еколошких ОЦД и заинтересоване јавности са чињеницом да модел управљања природним добрима у Србији није на нивоу оних који се примењују у европским државама, као и да је модел који се примењује у Француској онај који Србија треба да уводи корак по корак. Презентације су одржали Николај Ненчев, директор парка природе „Врачански Балкан“ (Бугарска), др Душан Мијовић, професор Факултета „Футура“ Београд и Драган Ташков, председник Друштва „Стара планина“, а теме су биле – евалуација управљања у заштићеним природним добрима, значај вредновања рада управљача и покренутих пројеката у природном добру, као и модели за умрежавање и заједничко деловање ОЦД и друге. Након тога су учесници износили своје примере и коментаре како би могао да се унапреди положај локалних заједница и њихово учешће у управљању, које је у највећој мери централизовано (ЈП „Србијашуме“ је управљач на скоро 92% укупно заштићене површине природних добара у централној Србији).

Оформљено је и радно тело (савет) под називом „Грађани за природу Србије“, који чине представници следећих организација – Тимочки клуб (Kњажевац), Друштво младих истраживача (Бор), Арс Нова (Ваљево), ИДА (Kраљево), Савез месних заједница Старе планине (Темска), „Рзав – God Save Rzav“ (Ариље) и Друштва „Стара планина“ (Пирот). За председавајућег је изабран др Душан Мијовић, члан Друштва „Стара планина“. Закључено је да ће Савет припремити неколико докумената: предлог рада у циљу обуке за евалуацију управљања представника мреже из источне и јужне Србије, затим предлог докумената јавне политике у вези са управљањем заштићеним подручјима и методологију учешћа ОЦД и грађана у јавним расправама, те предлог могућих законских измена за успостављање савета управљача и корисника, у којима обавезно учествују представници локалних самоуправа и локалних заједница, као и представници еколошких ОЦД.

Еколошки центар „Станиште“ је ЧЛАНИЦА МРЕЖЕ, снажно подржава циљеве због којих је мрежа основана и допринеће својим залагањем и искуствима да се ови циљеви остваре.

 

Корисни линкови:

–       Извештај са презентације у Зајечару.

–       Укључење грађана у управљање заштићеном природом.

–       Изложба о управљању заштићеним подручјима.