Јужни Банат опет у пламену

Сваке јесени ратари на њивама спаљују жетвене остатке. Иако је ова пракса незаконита и кажњива, штетна по квалитет земљишта, погубна по живи свет, опасна за саобраћај, она је веома раширена и траје годинама.

Почетком октобра, током лепих дана без ветра, становници већег дела Вршца осећали су дим, који је долазио са запаљених њива у широј околини града. У среду 9. октобра, око 50 пожара могло се видети са Вршачких планина. Гореле су њиве око Малог рита, близу Павлиша, Влајковца и Уљме, између Уљме и Избишта, код Банатског Карловца, дуж пута за Месић и Белу Цркву, око Пландишта и Барица, између Ватина и Маргите.

Након жетве, на њиви остају корење, стабљике и други делови биљака. Да би се њива припремила за нову сетву, ови остаци се морају уклонити. Остаци се могу користи у сточарству, или за производњу енергије, или као сировина за добијање целулозе и других производа, али ако газдинство нема таквих могућности, онда стручњаци препоручују заоравање. Међутим, ратари то виде као чист трошак, те се одлучују за спаљивање, најштетнију и најбесмисленију радњу у пољопривредној производњи.

Спаљивање жетвених остатака на пољопривредном земљишту је и законом забрањена радња, која се пољопривредницима никако не исплати, јер се тако:

  • уништавају корисни микроорганизми, глисте и друге животиње, чиме се смањује квалитет површинског слоја земљишта;
  • уништавају птице, сисари, изазивају шумски пожари, угрожава дивљач, чиме се деградирају природна средина, заштићена подручја природе и ловишта;
  • угрожава безбедност саобраћаја – забележени су удеси због густог дима који смањује видљивости на путевима;
  • ризикује плаћање новчане казне до милион динара, јер је Законом о пољопривредном земљишту (члан 28) забрањено спаљивање жетвених остатака;
  • ризикује добијање пасивног статуса пољопривредног газдинства, по Правилнику о начину и условима уписа и вођења пољопривредних газдинстава (члан 15, тачка 15), чиме се губи право на подстицаје (субвениције) у пољопривреди.

Прошле године забележени су пожари и у заштићеним подручјима природе, који су се раширили са пољопривредних површина. У Малом вршачком риту уништен је живот на неколико десетина хектара ливада, такође и у парку природе „Поњавица“ код Банатског Брестовца, док је права катастрофа задесила Специјални резерват природе „Царска бара“, где је прошлог октобра ватра прогутала око 800 хектара.

Eколошки центар „Станиште“ позива надлежне да спроведу прописе и покрену прекршајне поступке против несавесних пољопривредника.

Корисни линкови: