Слабо финансирање заштите природе на локалном нивоу

Од 74 општине и града који су прогласили укупно 200 категорисаних заштићених подручја природе, тек око четвртине њих финансира програме заштите у трећини подручја.

Закон о заштити природе прописује да заштиту могу да прогласе републичке, покрајинске или локалне власти. Онај ко прогласи заштиту, одређује управљача заштићеног подручја, даје сагласност управљачу на десетогодишњи план и годишње програме управљања, добија од управљача извештаје о остваривању ових програма, али и финансира из буџета њихово спровођење.

Еколошки центар „Станиште“ је истраживао како општине и градови финансирају заштићена подручја која су сами прогласили. Податке смо тражили у извештајима о остваривању годишњих програма управљања, али како ове извештаје има тек нешто више од трећине заштићених подручја, а више од половине тих извештаја нема финансијски део, податке смо тражили још у извештајима о коришћењу средстава буџетског фонда за заштиту животне средине и завршним рачунима буџета.

Резултати указују на велике проблеме. Од 74 локалне самоуправе које су у неком периоду прогласиле заштићена подручја, у 2017. години тек њих 18 је та подручја и финансирало. У 2018. години то је чинило 16 општина и градова, а у 2019. години њих 20. Дакле, између 21 и 27 одсто локалних самоуправа финансира из буџета заштићена подручја која су саме прогласиле. И број финансираних подручја је веома низак. У истом периоду, тек 62 до 66 подручја добијала су средства из локалног буџета, што је мање од трећине од свих подручја.

Колико се новца троши за заштиту природе на локалу?

У 2017. години локалне самоуправе су на заштиту природе утрошиле нешто више од 246 милиона динара збирно, наредне године 157 милиона, а 2019. године 235 милиона динара. Да ли је то довољно, да ли се новац рационално троши, не може се поуздано рећи, јер годишњи извештаји (када постоје) не садрже податке о томе у којој мери су остварени циљеви заштите, какви се ефекти постижу таквим улагањем.

По износу предњачи Град Београд, који је у наведеном периоду трошио између 105 и 215 милиона динара годишње, за 36 подручја које је прогласио, збирне површине око 6000 хектара. Овај износ је готово исти, чак и већи, од оног који је утрошен из републичког буџета за 75 подручја које је прогласила Влада Србије, на више од 460.000 хектара. И ова несразмерност указује на потребу да управљачи свих подручја, на свим нивоима, у извештајима исказују остварење циљева заштите.

Препоруке Министарству за побољшање стања.

Како би се стање побољшало, препоручујемо Министарству заштите животне средине следеће:

• Прописати садржај извештаја o oстваривању програма управљања за подручја проглашена актом локалне самоуправе и њихово достављање не само органу локалне самоуправе, већ и органима АП Војводине и Републике Србије.
• Извештаје свих заштићених подручја јавно објавити на сајтовима републичког и покрајинског завода за заштиту природе.
• На свим нивоима у извештајима исказати спроведене активности из угла остварења циљева.

Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације Фридрих Еберт. За његову садржину одговоран је искључиво Еколошки центар „Станиште“ и нипошто не одражава ставове Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације Фридрих Еберт.