У 2021. наставља се ненаменско трошење новца од закупа земљишта

Након што је Влада Србије донела Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за 2021. годину, потпуно је јасно да ће се са ненаменским трошењем новца од закупа земљишта наставити и у овој години.

Закон о пољопривредном земљишту прописује наменски карактер приходима од накнада за закуп и за промену намене државног пољопривредног земљишта. Међутим, на свим нивоима власти постоји дугогодишња пракса да се већи део прихода од ових накнада не користи за прописане мере заштите, уређења и коришћења земљишта, као што су уређење атарских путева, рад пољочуварске службе, одбрана од града, комасација, контрола квалитета и плодности земљишта, подизање ветрозаштитних појасева, наводњавање, одводњавање, већ у сврхе које са земљиштем немају везе.

Ова пракса је посебан замах добила изменама Закона о буџетском систему, децембра 2015. године. Од тада, приходи од накнада више нису наменски и могу се користити у било коју другу сврху. То је власти на свим нивоима, а нарочито на републичком, подстакнуло да слободно, у још већим износима наставе са пренаменом новца, али овога пута не кршећи прописе.

Иако од земљишта републички буџет годинама приходује сличне износе, а то је између 1,7 и 2,5 милијарди динара годишње, све мање новца се планира, још мање троши на заштиту и уређење земљишта, а све више иде у друге сврхе. Оштар пад почиње 2016. г., што показује да су републичке власти одмах искористиле прилику коју су изменама Закона добиле, да би у прошлој години било и планирано и потрошено најмање до сада.

 

 

На овај начин је у периоду 2014-2020. године из републичког буџета ненаменски потрошено око 12 милијарди динара, или више 100 милиона евра.

Да ће се тако наставити указује Програм радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за 2021. годину, који је Влада Србије усвојила 1. aприла. За мере на пољопривредном земљишту планирано је да се у овој години потроши мало више од 334 милиона динара. Ако приходи буду слични као што су били последњих година, а нема разлога да не буду, очекујемо да ће се, из републичког буџета, најмање нових 1,5 милијарди динара од закупа земљишта потрошити у друге сврхе.

Tреба издвојити још једну апсурдност. Иако се између 86 и 90 одсто прихода републичког буџета од закупа и промене намене земљишта прикупи у АП Војводини, програм који доноси Влада Србије спроводи се „на територији Републике Србије, осим на територији аутономних покрајина“ (члан I Програма). Тако закупци из Војводине мањим делом финансирају уређење земљишта у централној Србији, а већим делом друге потребе републичког буџета, али не могу користити републичка средства.

На делу је, дакле, систематско занемаривање, одсуство улагања и раубовање државног пољопривредног земљишта. Јасно је да такав однос према општем добру не може проћи без дугорочних последица, пре свега по квалитет овог изузетног ресурса.

Предлози решења

  • Изменама Закона о буџетском систему што пре вратити наменски карактер приходима од закупа и промене намене земљишта.
  • Изменама Закона о пољопривредном земљишту другачије расподелити приходе од накнада између републичког и покрајинског буџета, тако што би буџету АП Војводине припало 50%, а буџету Републике 10%, уместо досадашњих по 30%. На тај начин би се приходи покрајинског буџета повећали за око милијарду динара годишње. Оваква расподела није идеолошка, већ крајње рационална. Војводина од централне Србије има изразито веће и приходе од закупа, и потребе за уређењем и заштитом земљишта.
  • Потребно је да републички и покрајински органи ажурирају постојеће, или припреме и јавно објаве нове планове и студије, са тачним стањем атарских путева, каналске мреже, противградне заштите, пољочуварске службе, ветрозаштитних појасева, комасације, итд, са предлогом средњорочних и дугорочних мера, проценом трошкова и рокова за извођење. Тако би заинтересована јавност знала које мере треба спровести, што би омогућило праћење резултата политике и рационално коришћење новца и земљишта.

 

 

Rad Ekološkog centra “Stanište” institucionalno podržava Vlada Švajcarske, kroz projekat “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje izneto u ovoм članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.