Осигурање у пољопривреди – резултати истраживања

24. јул 2025.

У последњих пет година, порасли су износи и премија и подстицаја на свим нивоима власти за осигурање усева, засада и животиња, али није порастао и број осигурања. Упркос државним подстицајима, пољопривредници осигурање још увек виде као непотребан трошак. Како доћи до повољног и праведног осигурања у пољопривреди?

Да су климатске прилике интензивније, а непогоде чешће него што су биле раније, потврђују објективни подаци, а непогоде се најчешће смењују, те након дугих суша са високим температурама наступају олује са обилним кишама и поплавама. У садашњим климатским условима изазов је одржати производњу хране, а осигурање у пољопривреди начин је да се смање штете од последица климатских промена. У контексту утицаја климе на пољопривреду, истражили смо стање у осигурању у пољопривреди у Србији у периоду 2019–2024, пружајући податке који до сада нису обједињени ни објављени.

Званични подаци о површинама у хектарима, структури осигураних биљних култура, као и о броју осигураних животиња по врстама, нису доступни јавности. Оно што је доступно су извештаји Народне банке Србије о пословању осигуравајућих друштава, са подацима о броју осигурања усева и животиња, као и збирни износ премија осигурања. Такви подаци могу бити само показатељ потражње ове врсте осигурања и величине тржишта. Медијске објаве на ову тему су углавном старе по неколико година, а дају податак да је у Србији осигурано само око 5% животиња и око 10% пољопривредних површина.

По подацима НБС, УКУПАН БРОЈ ОСИГУРАЊА УСЕВА, ПЛОДОВА И ЖИВОТИЊА је без суштинског раста. Варирао је између 42 и 46 хиљада осигурања усева, и између 3,2 и 4,4 хиљада осигурања животиња. Укупна премија је порасла, са 3,8 милијарди динара (2019) на 6,3 милијарде (2024). Део плаћене премије осигурања држава је регресирала пољопривредницима кроз подстицаје из републичког буџета и буџета општина и градова, са око 32% од укупне премије осигурања.

Подстицаји из Републичког буџета

Влада Србије сваке године уредбом прописује износе и постотак свих подстицаја, па и за плаћену премију осигурања. На основу уредбе, Управа за аграрна плаћања објављује јавне позиве за подстицаје осигурања ратарских, повртарских, воћарских култура, винове лозе, хмеља, плодова, расадника и животиња, до прописаних максималних износа. Подстицаји могу бити 40% од премије осигурања, или 45% у подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, а највише 70% за Моравички, Златиборски, Подунавски, Шумадијски, Колубарски, Мачвански и Расински округа, као и град Београд. Појединачно газдинство може добити подстицаје за осигурање по више основа, а збирно највише 2,5 милиона динара годишње.

Износи исплаћених подстицаја за осигурање порасли су са 600 милиона динара (2019), на скоро 1,9 милијарди динара (2023), али то није утицало на пораст броја осигурања.

Подстицаји из буџета општина и градова

Кроз програме пољопривредне политике и политике руралног развоја, локалне самоуправе могу исплаћивати додатне подстицаје, преко оних које исплаћује Република. Ова додатна подршка се исплати, јер превентивно смањује трошкове за настале штете.

Од 145 општина и градова са подручја централне Србије и АП Војводине, у последњих пет година програм спровођења пољопривредне политике имало је њих између 106 и 118. Меру осигурања финансирала је тек једна трећина њих – ИЗМЕЂУ 31 И 38 ОПШТИНА И ГРАДОВА, што је 20% до 26% од свих општина. Убедљиво највише њих (28 општина), то је чинило сваке године, а четири њих у четири од пет година. Укупно је 45 различитих општина бар једном финансирало осигурање у пољопривреди, док њих 100 није никада. Закључак је да оне општине које подстичу осигурање углавном редовно то чине, док оне које не подстичу то такође редовно не чине.

У сталном порасту је износ исплаћених подстицаја, са 78 милиона динара (2019) за све општине збирно, на 142 милиона динара (2023). Збирно су општине исплатиле око 564 милиона динара подстицаја за осигурање у последњих пет година. Порастао је и збир исплаћених захтева, са 3311 у 2019, на 4396 у 2023. години, збирно 20 хиљада захтева.

За какве се подстицаје пољопривредници могу пријавити, у којим процентима и највишим износима, може се наћи у локалним јавним позивима, али је доступност ових позива проблематична. Само код 6 општина и градова су на званичним сајтовима објављени и још увек доступни сви јавни позиви за 2021, 2022. и 2023. годину. Код 14 се могу наћи само за једну или две године, док се код 25 општина не може наћи ниједан јавни позив.

Услови исплате подстицаја врло су различити међу општинама и градовима. Варирају од 10% до 60% премије осигурања (најчешће 30% или 40%), а максимални износи су између 15.000 и 300.000 динара. По правилу, у оним општинама које осигурање финансирају са нижим процентом, или нижим максималним износом, број исплаћених захтева је знатно виши, обрнуто, тамо где су високи проценти и износи, број исплаћених захтева је низак.

Закључци и препоруке

Упркос државним подстицајима са два нивоа власти, којима се износи премије осигурања могу покрити већим делом, а у неким општинама скоро у потпуности, тржиште осигурања у пољопривреди недовољно је развијено, пољопривредници немају поверења, осигурање доживљавају као непотребан трошак и опредељују се за тактику „ваљда неће мене“.

Удружења пољопривредника: Морају знатно активније тражити своје учешће у одлучивању о годишњим програмима спровођења пољопривредне политике у својим општинама, у избору мера у оквиру ових програма, не само када је у питању осигурање у пољопривреди, већ и остали подстицаји. Неопходно је да се удружења пољопривредника искажу потребе за одређеним мерама, утичу да општине које до сада нису подстицале осигурање то почну да чине, нарочито у подрујима са већим ризиком од непогода, да преговарају са својом општином и осигуравајућим друштвима око услова осигурања и износа допунских подстицаја за осигурање.
Министарство пољопривреде: На основу метеоролошких, микроклиматских и других података разрадити и јавно објавити објективну, званичну државну класификацију ризика од непогода по подручјима; разрадити моделе за увођење обавезног осигурања за одређене врсте пољопривредне производње и ризике; више промовисати мере подстицаја осигурања међу пољопривредницима.

Методологија истраживања

Коришћена је метода анализе докумената. Захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражени су документи и подаци за период 2019–2024. године:

Управа за аграрна плаћања: Реализација субвенција у пољопривреди из републичког буџета, на основу Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју. Ове податке упоредили смо са годишњим извештајима о стању у пољопривреди у Републици Србији, који објављује Министарство пољопривреде.
Свих 145 општина и градова: Годишњи програми мера за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја, као и извештаји о реализацији ових програма. Прегледали смо све постојеће програме и извештаје. Такође смо прегледали све јавне позиве за осигурање, објављене и још увек доступне на званичним сајтовима општина и градова.

Шта се може осигурати у пољопривреди?

Какво је стање на тржишту осигурања, шта се може осигурати, под којим условима и каква су искуства, покушали смо да сажмемо прегледом сајтова више осигуравајућих друштава, у разговору са њиховим запосленима и са пољопривредницима.

Основно осигурање усева и плодова најчешће обухвата осигурање од града, пожара и удара грома. Поред основног, постоји и допунско осигурање, које обухвата ризик од олује и поплава, а у зависности од осигуравајућег друштва још и ризик од пролећног мраза (до одређене фазе цветања), губитка семенског квалитета, осигурање стабла воћака и чокота винове лозе (не покрива штету на плодовима, већ само на дрвећу до фазе рађања плода), усева и плодова после жетве или бербе, усева и плодова у стакленицима и пластеницима (не рачунајући објекте, само културе у њима), ризик губитка квалитета воћа и грожђа.

У неким осигуравајућим друштвима се, међутим, због високог ризика допунско осигурање не може добити без одобрења више позиционираних запослених, доста тешко и за ретко који ризик. То значајно смањује број осигурања за ризике који су неким произвођачима важни. Тако се најчешће усеви и засади осигуравају само од штета са малим ризиком, а тешко се могу осигурати од штета које се чешће јављају и важније су за производњу. Обично се допунско осигурање одобрава великим произвођачима који код истог друштва имају још неко осигурање (машине, трактори, куће, итд).

Суша је најчешћи ризик у Србији, који узрокује више од 70% штете у биљној производњи. Да би се признала штета због суше, прате се метеоролошки подаци, или се утврђује да је недостатак влажности у земљишту испод уговореног нивоа. Због великог ризика и учесталости, осигуравајућа друштва нерадо нуде осигурање од суше, као допунско, за одређене културе и периоду године.

Oсигуравајућа друштва прикупљају вишегодишње податке о штетама, и у зависности од учесталости непогода, општине разврставају у 10 класа осетљивости. Припадност некој класи утиче на цену осигурања – у подручју са већим ризиком, већа је премија осигурања. Питање је да ли је у тим случајевима државни регрес од 40% до 70% довољно атрактиван за произвођаче, да ли општине са великим ризиком уопште имају програм пољопривредне политике, да ли кроз програм додатно финансирају осигурање и под којим условима.

Основно осигурање животиња обухвата ризик од угинућа, принудног клања или убијања због болести или несрећног случаја. Допунско осигурање обухвата губитак телади, губитак плодности и репредуктивних способности и многе друге ризике.

Осигурање животиња веома је занимљиво из угла решавања проблема сакупљања и нешкодљивог третмана угинулих животиња. Значајан број општина и градова сада ове трошкове плаћа из свог буџета у знатним износима. Преусмеравањем средстава у подстицаје за осигурање, увођењем обавезе да трошкове уклањања и третмана угинуле неосигуране животиње сноси њен власник, у великој мери би се повећао број осигураних животиња, што би отворило простор да се са осигуравајућим друштвима испреговара да се уз надокнаду штете због угинућа, надокнаде и трошкови третмана леша животиње. Иако овакав модел није примењен у Србији, видимо га као могућ и одржив.

Јавни позиви за субвенције углавном јавно недоступни

Од 564 милиона динара подстицаја које су општине и градови збирно исплатили у последњих 5 година, као и 20 хиљада исплаћених захтева, убедљиво највише и подстицаја и захтева исплаћено је из буџета града Краљева, збирно 158,8 милиона динара са више од 2600 захтева. На сајту Краљева нема објављених јавних позива, те није доступно у ком проценту и са коликим максималним износима. Следе Рума (32,8 милиона збирно, без доступних јавних позива), затим Лучани (29,9 милиона, један доступан позив), Трстеник (27,9 милиона, један позив), Смедерево (27,8 милиона, један позив), Пирот (24,3 милиона, један позив), Ниш (21,6 милиона, један позив), Крагујевац (21,3 милиона, два позива) и Александровац (20,1 милион, сва три позива за период 2021–2023. доступна на сајту). Општине које исплаћују највише подстицаја имају најмању јавну доступност позива.

Климатске промене које утичу на пољопривредну производњу у Србији

Пораст броја сушних година: Од почетка 20. века било је од 0 до 3 сушне године у свакој деценији. Међутим, у 21. веку су сушне године приметно чешће – пет и више година у деценији. Очекује се да ће суше у будућности бити још чешће.
Хировитост времена: У односу на раније деценије бележи се повећање неравномерности падавина – повећање и броја дана без падавина, али и броја дана са све обилнијим падавинама (смењују се периоди суша са поплавама).
Површина Србије погођена последицама: У лето 2023. године, у више од 60% општина забележене су поплаве и бујичне поплаве. У периоду март–август 2024. године, око 92% површине Србије било је погођено екстремном сушом.

Текст је настао у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ уз подршку Европске уније. За његову садржину одговорна је искључиво организација Еколошки центар „Станиште“ и она нужно не одражава ставове Европске уније.