Правна борба против радара на Гудуричком врху – Трибина са адвокатима
Након усвајања измена просторног плана у Скупштини Војводине, отвара се пут за изградњу радара на Гудуричком врху. Еколошка удружења покрећу правна средства против ове незаконите и штетне одлуке. Познати адвокати говориће о правним питањима на трибини 29. јануара у 18 часова у Тачки сусретања.
Гости на трибини биће адвокати из Београда – Јован Рајић из удружења РЕРИ и Иван Нинић, као и Драгомир Ристановић, урбаниста такође из РЕРИ. Они ће грађане Вршца упознати са даљим поступцима око изградње радара и могућностима за правну борбу, након што је Скупштина Војводине 17. децембра прошле године изгласала измене просторног плана подручја посебне намене „Вршачке планине“.
Како би ослободиле простор за изградњу велике ветроелектране између Алибунара и Ковачице, републичке и покрајинске власти одлучиле су да метеоролошки радар код Самоша изместе на Гудурички врх, највиши врх Вршачких планина и Војводине. По Закону о заштити природе и Уредби о режимима заштите, такав захват није могућ, јер је Гудурички врх под заштитом првог и другог степена. У првом степену забрањена је изградња свих објеката, а у другом се изградња ограничава само на објекте који су у функцији заштите природе и газдовања шумама, што радар свакако није.
Да би овај проблем „решиле“, власти су направиле правни привид. Покрајински завод за заштиту природе је на захтев Секретаријата за заштиту животне средине скинуо први степен заштите са 8 хектара на Гудуричком врху, тако што је у студији заштите једна географска карта само замењена другом, без других измена у тексту студије, без описа нових граница, или списка катастарских парцела које се изузимају из првог степена. Све то мимо законског поступка и без стручног разлога, јер вредности због којих је заштита првог степена успостављена нису умањене, нити нестале. На основу ове измене, Секретаријат је донео решење о условима заштите да је „изградња радара дозвољена у другом степену“, иако то није по прописима.
Скупштина Војводине усвојила је и извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину, у којем су коришћене непостојеће локације као варијантна решења, па је Гудурички врх изабран као најбоља, тј. једина постојећа. Радар није објекат у служби заштите природе Вршачких планина, иако је, да би се ова функција оправдала, у плану написана будалаштина да ће се подаци добијени радаром користити за заштиту природе. Значајни документи нису били доступни јавности. Сматрамо да је овакав начин усвајања докумената незаконит и да се они могу правно оборити. Покрајински секретаријат нема надлежност да наручује каква ће заштита бити у заштићеним подручјима, нити да издаје решења која нису у складу са прописима. Завод за заштиту природе не може тек тако да мења режиме заштите. Да ли је овакав начин „ревизије“ студије заштите фалсификовање службеног документа? Да ли постоји кривична одговорност за налогодавце и спроводиоце? Да ли послати жалбу Уставном суду? Кривичну пријаву тужилаштву? Пријаву управној инспекцији? Приватну тужбу? Одговоре на ова и друга правна питања грађани ће добити на трибини.
Иницијативу против измештања радара из Самоша на Гудурички врх воде удружења грађана из Вршца: Природњачко друштво „Геа“, Еколошко удружење „Авалон“, Еколошки центар „Станиште“, Планинарски клуб „Железничар“, Планинарско друштво „Вршачка кула“, Удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“ и Спортско удружење „Ами. Поред вршачких, иницијативу води и подржава још око 50 удружења широм Србије – Мрежа „Пошумимо Војводину“, Мрежа „Зелена листа Србије“, ПОЛЕКОЛ Београд, Удружење „Аквила“ Бачка Паланка, Еколошки покрет Оџака, Покрет „Одбранимо нашу околину“ Сента, РЕРИ Београд, Нова планска пракса Београд, Први први на скали Крагујевац, Грађанске иницијативе Београд.
