Banatska platforma

Pristupni pregovori Srbije i EU zvanično su započeli januara 2014. godine, čime je počeo višegodišnji proces, koji će na svom kraju dovesti do ispunjenja uslova za članstvo Srbije u EU. U suštini, termin „pregovori“ nije odgovarajući, jer se ne postavlja pitanje da li će buduća članica prihvatiti svu EU regulativu podeljenu u 35 pregovaračkih poglavlja, praksu i standarde, niti pod kojim uslovima, već se dogovara samo o rokovima kada će to učiniti i o iznosu novčane pomoći, koju će za to dobiti od EU. Velika većina propisa i praksi usvojiće se i sprovesti do dana učlanjenja, ali za određene oblasti, najčešće one koje su tehnički i finansijski najzahtevnije, pregovaraće se prelazni rokovi (na primer 5, 7 ili 10 godina nakon učlanjenja), u kojima će i te obaveze morati da se sprovedu.

Tokom procesa, EU i države članice pregovaraju isključivo sa predstavnicima vlasti i državne uprave države kandidata, dok učešće predstavnika civilnog društva nije formalni uslov za njegovo sprovođenje. Međutim, kako pristupanje EU znači reformisanje celog društva, neophodno je da se u proces, na različite načine, uključi što više zainteresovanih strana i javnosti. Opšta je procena da učešće građana i njihovih udruženja nije zadovoljavajući. Jedan od mehanizama koji to omogućava je osnivanje Banatske platforme, koja u ovom trenutku okuplja 20 organizacija iz 10 opština Banata, uz koordinaciju Ekološkog centra „Stanište“ iz Vršca. Platforma je fokusirana na teme koje se tiču poglavlja 11 (poljoprivreda), 12 (veterina i bezbednost hrane) i 27 (zaštita životne sredine), jer su važna za lokalne zajednice u Banatu. Kroz seriju sastanaka, NVO članice platforme dobijaju informacije o procesu pregovora, razmenjuju mišljenja i daju preporuke organima i telima koji neposredno učestvuju u pregovorima.

Tokom perioda septembar 2015 – januar 2016, održane su radionice za nevladine organizacije u Vršcu, Žitištu i Novom Kneževcu, i okrugli stolovi u Vršcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Zrenjaninu, Žitištu, Novoj Crnji, Čoki, Novom Kneževcu i Kanjižu, uz učešće i NVO koje nisu sa područja Banata – iz Vrbasa, Odžaka, Novog Sada i Smedereva.

Rezultat okruglih stolova su preporuke koje su lokalne zajednice uputile državnim organima koji neposredno učestvuju u pregovorima.

U Novom Sadu je 24. februara održana promocija studije “Zaštićena područja prirode u AP Vojvodini – status zaštite i finansiranja u kontekstu EU integracija”, u prisustvu 40 predstavnika državnih organa i zainteresovanih NVO.

Šta su pregovori? Ko sa kim pregovara? Oko čega se pregovara? Kakve koristi će imati građani od ovog procesa? Odgovore na ova i druga pitanja možete pronaći u kratkoj animaciji:

Banatska-platforma-logo

BANATSKA PLATFORMA je mehanizam komunikacije između lokalnih aktera iz 9 opština Banata i republičkih vlasti, o važnim pitanjima koja se tiču pregovora Srbije i EU u oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.

BANATSKA PLATFORMA okuplja organizacije civilnog društva i druge lokalne zainteresovane strane u lokalnim samoupravama Vršac, Bela Crkva, Kovin, Žitište, Nova Crnja, Zrenjanin, Novi Kneževac, Čoka i Kanjiža.

Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Udruženje agronoma „Agroznanje“, Vršac
Centar za evropske politike, Beograd
Ekološko udruženje „Avalon“, Vršac
CEFIX – Centar za energetsku efikasnost, Vršac
Prirodnjačko društvo „Gea“, Vršac
Udruženje građana „Aurora“, Bela Crkva
Ekološko udruženje građana „Arenaria“ Bela Crkva
Udruženje građana „Eko zona Kovin“, Kovin
Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, Deliblato
LEEI – Lokalni edukativno ekološki izazov, Zrenjanin
Ekološko udruženje „Ekotorak“, Torak
Eko-pokret „Beli bagrem“, Nova Crnja
Eko centar „Tisa“, Novi Kneževac
RASEL – Udruženje građana „Razvoj sela“, Čoka
Udruženje građana „Zeleni svet“, Kanjiža

Banatska-platforma-logotipi