Спречићемо вас да уништите Гудурички врх – грађани упозорили власти на протестном успону

Ово је наше место, неће бити радара на Гудуричком врху! – око 300 учесника протеста против премештања радара из Самоша упозорило је власти. Са Вршчанима су се на врх попели и чланови еколошких и планинарских друштава из више градова, те братство манастира Средиште са игуманом Нектаријем.

Предивна је била недеља 22. марта 2026, не само због лепог времена, већ и због одличног расположења, чврсте решености и солидарности коју су грађани Вршца и њихови гости показали у борби против уништавања Гудуричког врха.

У манастиру Средиште око 300 људи још једном се одлучно противило плановима власти да униште највиши врх Војводине премештањем метеоролошког радара из села Самош, како би се тамо ослободио простор за изградњу ветроелектране.  Након говора еколошких активиста, стазу од манастира до врха прешло је 200 људи, пешачећи 10 километара, са успоном од око 400 метара. Поред Вршчана, било је гостију из Беле Цркве, Падине, Панчева, Београда, Новог Сада, Сремске Митровице. Најмлађи учесник имао је четири, а најстарији 90 година. Са грађанима су до врха пешачили игуман Нектарије и братство манастира.

Наши дивни суграђани имали су велику жељу да на разне начине допринесу акцији. Неки су донели освежење, понудили превоз од Вршца, направили послужење у манастиру, дали дрон на коришћење без накнаде. Општи је утисак да радару стварно овде није место, да природа Гудуричког врха мора остати нетакнута, те само кроз заједништво можемо се одупрети уништењу нашег животног простора.

У 11 часова прво су се обратили Неда Грубиша (Збор Вршац) и Дејан Максимовић (ЕЦ „Станиште“). Марија Васић Каначки из „Тачке сусретања“ говорила је одломак песме „Човек“ Јована Стерије Поповића и мисли Владике Николаја о природи. Александар Јовановић из удружења „Феликс Милекер“ говорио је своју песму „Гудурички врх“. Потом су говорили гости – Блажена Павела (Еколошки покрет Падина) и Александар Јовановић Ћута (Еколошки устанак). На крају је прочитан:

Проглас протестног успона на Гудурички врх

Републичким и покрајинским властима!

Приватна фирма „Wind park Samoš“ жели да између Ковачице и Алибунара подигне велику ветроелектрану са око 150 стубова. Код села Самош деценијама без проблема функционише метеоролошки радар у систему одбране од града. По прописима, ветрењаче морају бити удаљене од радара најмање 10 километара.

Уместо да ограничи простирање ветроелектране, цела држава упрегла се да спроведе приватну инвестицију. Против закона и здравог разума, планирате да радар изместите на Гудурички врх, највиши врх Вршачких планина и Војводине. Хидрометеоролошки завод је у студији изводљивости понудио три „варијантна решења“ – од којих су две локације непостојеће; тако сте изабрали Гудурички врх, као једину постојећу.

Пре три године је Скупштина Војводине донела одлуку о заштити Вршачких планина. Због великих природних вредности, одредили сте да на Гудуричком врху важи заштита првог и другог степена. По закону који сте сами усвојили, у првом степену забрањена је градња било каквих објеката, док је у другом ограничена на објекте који су у функцији управљања заштитом природе и газдовања шумама, што радар свакако није.

Да бисте спровели шта сте наумили, Секретаријат за заштиту животне средине је захтевао, а Покрајински завод за заштиту природе пристао да пребаци 8 хектара из првог степена заштите у други, тако што је у студији заштите једна мапа само замењена другом. Вредности Гудуричког врха нису умањене, тако да се ни заштита не може умањивати без стручног разлога, ни ван законског поступка, а градња таквог објекта по закону није дозвољена ни у другом степену. У документима не кријете да све то радите искључиво како бисте ослободили простор за ветроелектрану.

Покрајински завод за урбанизам пристао је да све незаконитости уврсти у, вероватно најнестручнији просторни план, којег се и сами обрађивачи стиде. Онемогућили сте нас да учествујемо на јавној расправи, јер смо разоткрили ваша безакоња и нисте имали храбрости да се са нама суочите. Све наше примедбе сте одбили. Скупштина Воводине усвојила је овакав план, против којег смо покренули правна средства.

Ми смо одговорни грађани Вршца и са нама не можете тако поступати. Желимо да Гудурички врх остане нетакнут и доступан за посетиоце. Нико ван Вршца не може против наше воље одлучивати о томе како ћемо живети. У Вршцу нема никог које за ваш план. Изазвали сте велико незадовољство, толико да је чак и локална власт, под нашим притиском, морала да се изјасни против вашег плана. Против су и Епархија банатска, Биолошки факултет из Београда и још 50 удружења грађана из Србије.

Сада вас упозоравамо – Ман’те се радара „док још можете“. Одустаните од ваших планова. Ми смо решени и спречићемо вас да нам уништите Гудурички врх.

Ово је наше место – неће бити радара на Гудуричком врху!
Locul acesta este al nostru – radar pe vârful Gudurica nu va fi!
Ez a mi helyünk – a Kudrici-tetőn nem lesz radar!
Toto je naše miesto – na Guduričkom vrchu nebude radar!

Говор Блажене Павеле и Александра Јовановића Ћуте:

НОВОСТИ (онлајн чланак 23. март)

НОВОСТИ (штампано издање 24. март)

Телевизија Н1 (онлајн чланак 30. март)

Иницијативу против измештања радара из Самоша на Гудурички врх воде удружења и покрети грађана из Вршца: Природњачко друштво „Геа“, Еколошко удружење „Авалон“, Еколошки центар „Станиште“, Планинарски клуб „Железничар“, Планинарско друштво „Вршачка кула“, Удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“, Спортско удружење „Ами“, Тачка сусретања и Збор грађана Вршца.

Поред вршачких, иницијативу води и подржава још око 50 удружења широм Србије – Мрежа „Пошумимо Војводину“, Мрежа „Зелена листа Србије“, ПОЛЕКОЛ Београд, Удружење „Аквила“ Бачка Паланка, Еколошки покрет Оџака, Покрет „Одбранимо нашу околину“ Сента, РЕРИ Београд, Нова планска пракса Београд, Први први на скали Крагујевац, Грађанске иницијативе Београд.