Шуме вреде више када се не секу

На примеру само три општекорисне функције шума, јасно је да су њихове новчане вредности значајне и морале би се рачунати приликом одлучивања о третману и планирању коришћења шума. Ако бисмо то чинили, показало би се да је вредност шума када се не секу већа од вредности посеченог дрвета.

Дрво користимо највише као огрев, грађевински и технички материјал. Поред ове употребне вредности, шуме нам пружају и различите користи које нису уско везане за сечу, производњу дрвета и експлоатацију. Те користи називају се општекорисне функције шума и има их око 600. Закон о шумама препознаје њих неколико, на пример, очување биолошке разноврсности, ублажавање ефекта стаклене баште везивањем угљеника, производња кисеоника и биомасе, спречавање бујица и поплава, пречишћавање ваздуха и воде, заштита од ерозије и клизишта, повољни утицај на здравље људи, климу и пољопривреду, одмор и рекреација, заштита од буке и друге. Да ли препознајемо ове користи и да ли их вреднујемо?

Када одлучујемо како ћемо шуме користити, рачунамо само њихову „сечиву вредност“ по дрвним сортиментима у кубним метрима. Само из тог угла планирамо сечу. Општекорисне функције занемарујемо, а њихову новчану вредност не обрачунавамо, нити она утиче на то како ћемо шуме користити. Али, како се може израчунати колико кошта посечено дрво, тако може и вредност општекорисних функција шума. Ако бисмо то чинили, показало би се да је вредност шума када се не секу већа од вредности посеченог дрвета. Од општекорисних функција добробит има цело друштво, а од сече шуме само уски кругови. Одабрали смо три општекорисне функције шума са методологијама за прорачун њихове новчане вредности.

Везивање органског угљеника – 5.000 евра по хектару

Садржај угљеника у шумском земљишту указује на квалитет станишта, а посредно и на ниво биолошке разноврсности, производни потенцијал и општу стабилност земљишта, док везивање гасова са ефектом стаклене баште ублажава климатске аномалије. Вредновање везивања угљеника у шумском земљишту предмет је бројних анализа широм света. Тако се у Сједињеним Америчким Државама користи опсег вредности који примењује USDA, од 30 до 90 евра по тони, односно, средња вредност од 50 евра по тони. По подацима нашег Министарства заштите животне средине, просечан садржај органског угљеника у шумском земљишту Србије износи око 100 тона по хектару у површинском слоју од 30 cm, тако да је вредност функције везивања органског угљеника просечно 5.000 евра по хектару.

Превенција површинског отицаја и бујичних поплава – 30.000 евра по хектару

Бујице су од 1950. године у Србији однеле више од 130 људских живота и направиле штету већу од 12 милијарди евра. Анализе су показале да би уништавање било далеко мање да није било проређивања шуме, нелегалних сеча и стварања голети. По квадратном метру, крошње могу задржати до 100 литара кише, а шумско земљиште упије до 200 литара. Само неколико квадратних километара шуме може задржати и знатно успорити отицање и до милион кубика падавина. Када се израчуна штета на сливу, или цена изградње акумулације са браном која може задржати ту запремину, долазимо до неколико десетина хиљада евра по хектару.

На пример, катастрофална бујична поплава у Текији 15. септембра 2014. године однела је један људски живот и направила штету од 3 милиона евра. Бујица је настала због обилних падавина од 200 литара по квадратном метру, које су се излучиле за неколико сати на сливној површини од само једног квадратног километра (100 хектара), са протицајем од око 80 кубних метара у секунди. Обиласком терена након поплаве, утврђено је да је шума изнад Текије проређена, слабо одржавана, а земљиште плитко и еродирано. У овом примеру рачунамо да је вредност функције превенције бујичних поплава око 30.000 евра по хектару.

Превенција ерозије земљишта – више десетина евра по хектару

Сеча и уклањање дрвне масе могу довести до појаве ерозионих процеса са интензитетом од 10 до 20 кубних метара по хектару. Ерозиони материјал дејством гравитације и текуће воде доспева у виду наноса до насељених места, акумулација за водоснабдевање, обрадивих површина или мреже канала. Цена коштања уклањања и даљег третмана овог наноса је вредност превенције ерозије земљишта, као општекорисне функције шума.

Превенција ерозије вреднује се „методом Гавриловића“ (МПЕ – Метод потенцијала ерозије). Исказује се кроз продукцију ерозионог материјала у кубним метрима, а зависи од средње годишње температуре ваздуха, средње количине падавина, од састава и нагиба земљишта, као и од обраслости вегетацијом. Најмањи ефекат превенције је код голог земљишта, затим код обраслог оскудном травом, а највећи ефекат код шума са густом стељом. Чак и проредна сеча знатно умањује ефекат превенције ерозије. У зависности од свих ових фактора, вредност превенције ерозије може бити и до неколико десетина евра по хектару.

Да ли шуме вреде више када се не секу?

Укупна вредност ове три одабране општекорисне функције шума је већа од 35.000 евра по хектару. Kада је у питању дрвна маса, након чисте сече квалитетнија шума даје вредност између 30.000 и 40.000 евра по хектару, док шума средњег квалитета даје 20.000 до 25.000 евра по хектару. Узет је у обзир просечан однос техничког и огревног дрвета 50:50.

Само на примеру три одабране општекорисне функције јасно је да се њихове новчане вредности итекако могу упоредити са вредношћу посеченог дрвета и морале би се узети у обзир приликом одлучивања о третману шума. До којих износа бисмо дошли рачунањем вредности свих општекорисних функција шума?

Залажемо се да се одаберу и законски пропишу методологије за обрачун новчане вредности свих општекорисних функција шума, да се ове вредности обавезно рачунају и узимају у обзир приликом израде планова, студија заштите природе и основа газдовања шумама. Верујемо да би то довело до смањења сече шуме, нарочито у заштићеним подручјима природе.

Методологије одабрао и припремио: проф. Ратко Ристић

Еколошки центар „Станиште” кроз пројекат „Шта су нама наше шуме” промовише начине и методе за одрживо и одговорно управљање шумама у Србији, аргументовано и на основу истраживања заговара промене у приступу управљања шумама, покушава да отвори простор за дијалог јавности са доносиоцима одлука, како би се у одлучивању о третману шума уважиле све користи које шуме пружају друштву.

Пројекат „Шта су нама наше шуме“ део је ЕКО-СИСТЕМ програма који реализују Млади истраживачи Србије, а подржава Шведска.

Допашће вам се и...