Удружења из Вршца предала примедбе на план изградње радара на Гудуричком врху
Због бројних незаконитости удружења траже да се одустане од премештања радара из Самоша на Гудурички врх, да се поништи поступак измене просторног плана посебне намене, да се Гудуричком врху врати први степен заштите, да се покрене поступак против одговорних планера. О примедбама се одлучује 8. октобра.
У примедбама су удружења указала на бројне незаконитости, недоречености, недостатак докумената, а најважније су следеће:
Поступак „ревизије“ заштите природе спроведен је незаконито. Студије и одлуке о заштити природе могу се мењати и ревидирати само на истоветан начин како су и усвојене. У овом случају једина измена је графички приказ и пребацивање 8 хектара на Гудуричком врху из првог у други степен заштите. Сви други прописани елементи су изостављени, на пример, обавештавање становништва о покретању поступка измене, опис нових режима заштите, карте са новим границама и њихов опис, катастарске парцеле које су пребачене из првог у други степен. Покрајински завод за заштиту природе „ревидирао“ је заштиту не због умањења вредности Гудуричког врха, већ по налогу Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, искључиво у циљу обезбеђења простора за радар.
Друге две разматране локације не постоје. Поред Гудуричког врха, разматране су варијанте „Источни гребен“ и „Машић-врх“ које на Вршачким планинама не постоје, није наведено где се тачно налазе, које су им координате, који су критеријуми примењени у процени решења. Није наведено ни то да и у основној и у „ревидираној“ студији заштите изградња радара на Гудуричком врху није дозвољена. Такође није разматрана као оправдана ни постојећа локација радара у Самошу, већ је поступак срачунато вођен тако да се радар измести и омогући простор за ветроелектрану.
Планска решења нису у складу са Уредбом о режимима заштите. У документима се не наводи да је грађевинска површина 380 квадратних метара, што прелази дозвољених 150 квадратних метара по Уредби о режимима заштите.
Занемарено је урушавање природних вредности, а утицај на здравље људи лажно приказан нао неважан. У документацији је као циљ постављен утицај радара на визуру Вршачке куле, а не на визуру Гудуричког врха, на којем се планира градња. Циљ је, такође, спречавање фрагментације станишта између Вршачких планина и Малог рита, а не спречавање фрагментације због изградње пута на самом Гудуричком врху. Предвиђа се успостављање заштитног појаса од 2 километра од радара, а не разматра се утицај на становништво и посетиоце, иако се унутар тог појаса налази Мало Средиште са манастиром и туристичким насељем.
ОВДЕ МОЖЕТЕ ДЕТАЉНО ПОГЛЕДАТИ ПОСЛАТЕ ПРИМЕДБЕ
Прописи се прилагођавају инвеститорима, документи недоступни, а од грађана се тражи да прихвате већ донете одлуке
Близу Самоша код Ковачице, више од 25 година постоји метеоролошки радарски центар који функционише у систему одбране од града. Између Иланџе и Ковачице планира се изградња велике ветроелектране са око 150 стубова. По закону се ветроелектране не могу подизати на мање од 10 километара од радара, те су власти одлучиле да изместе радар, а не да ограниче изградњу ветроелектране.
У том циљу урађена је „студија изводљивости дислокације радара“, која није доступна јавности, ни приложена на јавни увид. У студији се Гудурички врх предлаже као нова локација за радар, у избору између још две непостојеће локације. Иако јавност нема увид у садржај студије, сасвим је извесно занемарена чињеница да на Гудуричком врху важе први и други степен заштите природе. Влада Србије је такву студију усвојила закључком, који такође није јавно доступан.
На основу тог закључка, Скупштина АП Војводине покренула је поступак измене плана посебне намене „Вршачке планине“. И ту су се појавиле невоље. Покрајински завод за заштиту природе и Секретаријат за заштиту животне средине дали су услове заштите по којима је у првом степену забрањена изградња било каквих објеката, а у другом степену је ограничена на објекте који су у функцији управљања заштићеним подручјем и одрживог пашарења, што радар свакако није. У држави у којој влада право и штити се јавни интерес власти би обуставиле поступак и тражиле другу локацију за радар.
Власти су, међутим, одлучиле да прописе прилагоде инвестицији, а не обрнуто. Покрајински завод је од Секретаријата добио налог да 8 хектара из првог степена на Гудуричком врху пребаци у други степен, искључиво у циљу стварања простора за радар, јер природне вредности због којих је заштита успостављена нису умањене, ни нестале. Ово „пребацивање“ није урађено у законском поступку, а и да јесте, по прописима се радар не може градити ни у другом степену заштите.
На ове незаконитости власти се не обазиру, већ је настављен поступак измена просторног плана. У Вршцу је 17. септембра одржана бурна јавна презентација нацрта плана и студије о стратешкој процени утицаја на животну средину, на којој су се грађани Вршца жестоко успротивили оваквим плановима. На нацрт плана грађани подносе писане примедбе, о којима одлучује комисија на јавној седници 8. октобра у Новом Саду. Један од захтева грађана је да се седница одржи у Вршцу.
Планира се на самом Гудуричком врху грађевинска површина од 380 квадратних метара, са челичним торњем за радар висине најмање 35 метара, са трафо-станицом, резервоаром за гориво за агрегат, саобраћајницом за маневар возила, оградом, са изградњом пута дужине 6,5 километара од Малог Средишта до врха, ширине 3,5 метара, и ровом за електро- и оптички кабл.
Примедбе су поднела удружења грађана из Вршца – Природњачко друштво „Геа“, Еколошко удружење „Авалон“, Еколошки центар „Станиште“, Планинарски клуб „Железничар“, Планинарско друштво „Вршачка кула“, Удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“ и Спортско удружење „Ами. Поред вршачких, иницијативу против измештања радара на Гудурички врх води и подржава још око 40 удружења широм Србије – Мрежа „Пошумимо Војводину“, Мрежа „Зелена листа Србије“, ПОЛЕКОЛ Београд, Удружење „Аквила“ Бачка Паланка, Еколошки покрет Оџака, Покрет „Одбранимо нашу околину“ Сента, РЕРИ Београд, Нова планска пракса Београд.
