Војвођанске општине систематски занемарују ветрозаштиту

14. јул 2025.

Половина општина и градова у Војводини, у последњих 11 година нису финансирали подизање ветрозаштитних појасева. Већ годинама опада и број општина које ову меру спроводе, и износи са којима се финансира, као и удео ове мере у укупном износу који се улаже у пољопривредно земљиште.

У последњих 11 година (период 2014–2024), општине и градови у АП Војводини, збирно су у подизање ветрозаштитних појасева уложили мало мање од 370 милиона динара. То је само 2% од укупног износа новца који је потрошен кроз локалне програме заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.

Ретко која општина у Војводини спроводи и финансира ову меру, а и оне које то чине, не труде се превише. Просечно тек свака пета од 45 општина новац од закупа земљишта улаже у ветрозаштитне појасеве. У целом периоду, најчешће спорадично, то је чинило 23 општине и града, док 22 ТО НИКАДА НИСУ УРАДИЛЕ. Највише општина је садило појасеве 2017. године, њих 15, или трећина, а најмање 2022. године, ТЕК ЊИХ 7, ИЛИ ОКО 15%.

По подацима до којих се може доћи, у АП Војводини је половином прошле деценије постојало само око 730 хектара ваншумског зеленила. Од тога је око 450 хектара заштитних појасева и засада, али је само око 40% било очувано, док је остало проређено, запуштено, или деградирано. Вероватно је садашње стање још неповољније.

„Непостојање пољозаштитних појасева, заштитног и ваншумског зеленила“ – високо je рангирана развојна слабост у Регионалном просторном плану АП Војводине за период 2011–2020. У истом документу, да би се стање побољшало, планирано је „оснивање заштитних појасева на 800 километара годишње“. У доступним документима нема података о томе колико је од планираног тачно остварено, али резултати нашег истраживања указују на то да је урађено врло мало.

Панчево и Сомбор уложили више него све остале општине заједно

Позитивни примери су градови Панчево и Сомбор. Једино је Панчево током целог периода од 11 година, у свакој години имало меру подизања ветрозаштитних појасева, збирно уложивши у њу 140 милиона динара. Следећи је Сомбор, који је за 10 година уложио 53 милиона динара. Тако су ова два града уложила 193 милиона динара, што је 52% од 370 милиона колико су све општине уложиле заједно.

Врло редовна улагања, по девет година, имали су Кикинда (38,5 милиона динара збирно) и Кањижа (6,3 милиона динара). Бачка Топола је за 8 година уложила 16,3 милиона динара, а Сента за 7 година 10,3 милиона динара. Када је ова мера била финансирана, најчешће (у 10 општина) то се чинило само у једној, две, или три од 11 година.

И на крају, 22 општине и града никада у последњих 11 година нису спроводили, ни финансирали подизање ветрозаштитних појасева. Нарочито је важно истаћи да највећи број локалних самоуправа из јужног и средњег Баната, које су најизложеније неповољном утицају ветра, никада не улажу у подизање појасева.

Занемаривање ветрозаштите на делу и кроз бројке

Поред све мањег броја општина и градова које подижу појасеве, у ову меру се улаже и све мање новца. Највише је уложено у 2015. години – 72,8 милиона динара збирно за све општине и градове, најмање у 2023. години – 16,3 МИЛИОНА ДИНАРА.

Све је мањи и постотак новца који се улаже у подизање ветрозаштитних појасева, у односу на износе којима се финансирају остале мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. У 2016. години, у ветрозаштиту је уложено 3,4% од укупног износа за све мере, док је у 2023. УЛОЖЕНО 0,95%. То указује да је на делу системско занемаривање подизања ветрозаштитних појасева.

Покрајина не финансира подизање ветрозаштитних појасева

По извештајима о спровођењу покрајинског програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, АП Војводина није финансирала подизање ових појасева у периоду 2014–2024, нити је расписивала такве конкурсе.

У АП Војводини су, такође, последњих година значајно опали износи уложени у мере заштите и уређења, а знатно порасли за мере коришћења пољопривредног земљишта. У 2015. години, мере коришћења земљишта чиниле су 25% од укупних издатака, да би у периоду 2017–2022. на ове мере трошено између 42% и 48%. Највише за изградњу, реконструкцију и набавку опреме за наводњавање, производњу у пластеницима, заштиту воћњака и винограда од временских непогода. Корисници су пољопривредна газдинства. Не спорећи значај ових мера, ипак се ради о улагању у приватну имовину малог броја корисника, а не у јавни интерес.

Конкурси Министарства заштите животне средине

Министарство заштите животне средине расписује јавне конкурсе за пошумљавање деградираних површина, заштићених подручја природе, градских паркова, јавних површина и подизање ветрозаштитних појасева. У периоду 2022–2024, додељена су средства и општинама и градовима у АП Војводини, између осталог и за ветрозаштитне појасеве. Подржано је између 15 и 18 општина и градова годишње, са између 46 и 84 милиона динара, збирно за све мере и све општине и градове.

Не доводећи у питање важност иницијативе Министарства да допринесе унапређењу стања, значајан део подржаних активности је, ипак, у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, јер се ради о мерама развоја производних функција шума и управљања земљиштем.

ПРЕГЛЕД ИЗНОСА НОВЦА за подизање ветрозаштитних појасева за сваку локалну самоуправу у АП Војводини и сваку годину у периоду 2014–2024.

Препоруке:

Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство: Потребно је да АП Војводина суфинансира подизање ветрозаштитних појасева. У покрајински програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта треба уврстити суфинансирање прво израде вишегодишњих планова подизања ветрозаштитних појасева, а затим и суфинансирање њиховог подизања, у значајним износима. Ово би се остварило кроз конкурсе за општине и градове. Тежиште политике морало би бити спровођење мера од општег интереса – повећати улагање у мере заштите и уређења, а смањити за мере коришћења земљишта.
Министарство заштите животне средине: Потребно је да се прво у пракси примени оно што је Законом о шумама и Законом о заштити природе већ прописано, а то је да у заштићеним подручјима природе приоритет имају еколошке и заштитне, а не производна функција шума, која се огледа у интензивној комерцијалној сечи. Такође и Законом о министарствима детаљније описати и боље раздвојити надлежности између животне средине и пољопривреде.

Методологија истраживања

У истраживању је коришћена метода анализе докумената. Од државних органа, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, тражени су следећи документи и подаци:

Годишњи извештај о реализацији програма заштите уређења и коришћења пољопривредног земљишта за свих 45 општина и градова у АП Војводини, у периоду 2014–2024. године. Општине и градови дужни су да Министарству пољопривреде доставе ове извештаје до 31. јануара, за претходну годину, те смо их тражили од свих општина и градова, као и од Управе за пољопривредно земљиште. За 445 извештаја утврдили смо да постоје, док смо за 50 добили потврду од општина/ градова да нису израђени или да не постоје. Током истраживања прегледали смо све постојеће извештаје.
Одлуке о додели средстава по јавном конкурсу за пројекте пошумљавања, за период 2022–2024, доступне на сајту Министарства заштите животне средине.

Шта у вези ветрозаштитних појасева прописује нови просторни план Војводине?

У нацрту новог Регионалног просторног плана АП Војводине за период 2021–2035, који још увек није усвојен, нису представљени подаци о томе шта је спроведено у претходном периоду, нити тренутно стање, а нови циљеви нису бројчано исказани. У нацрту плана се као важна развојна слабост опет наводи „недостатак ветрозаштитних појасева који би умањили ефекте еолске ерозије“. Такође се „финансијски подстицаји власника пољопривредних парцела да подижу дрвореде или ветрозаштитне појасеве на својим парцелама“ наводи као један од предуслова за достизање оптималне шумовитости.

У оквиру Плана заштите и коришћења пољопривредног земљишта, један од циљева је „успостављање еколошки оптималних односа између пољопривредних и шумских површина у циљу заштите равничарских предела од дезертификације (изградња ветрозаштитних појаса)“, а један од оперативних циљева је „повећати површине под шумама и заштитним појасевима дрвећа (пољозаштитни и ветрозаштитни појасеви и други облици подизања зеленила)“.

Закључујемо да одређени планови по питању ветрозаштитних појасева постоје, али нису прецизно бројчано исказани, а ни документ који ове планове прописује није усвојен.

Које мере на пољопривредном земљишту су прописане?

Законом о пољопривредном земљишту је прописано да се новац од закупа државног земљишта улаже у мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, кроз годишње програме, које усвајају Влада Србије, Скупштина АП Војводине и скупштине општина и градова. Прописане су и мере које се могу спроводити.

Мере заштите су опремање пољочуварске и противградне службе, противерозивне мере, подизање ветрозаштитних појасева, заштита од пољске штете, контрола плодности земљишта, биолошка рекултивација… У мере уређења спадају комасација, добровољно груписање парцела, одводњавање и наводњавање, уређење атарских путева, претварање необрадивог земљишта у обрадиво, побољшање квалитета обрадивог земљишта, мелиорација. Локалне самоуправе још могу да улажу у студијско–истраживачке радове.

Однос пољопривреде и заштите животне средине

Да бисмо имали одрживу пољопривреду, посебну пажњу треба посветити односу и међусобном утицају пољопривреде и животне средине. Зато нарочито треба пратити мере на пољопривредном земљишту које су повезане са заштитом животне средине. Такве мере су подизање ветрозаштитних појасева, контрола квалитета и плодности земљишта, али, шире посматрано, и комасација. За ово истраживање одабрали смо анализу подизања ветрозаштитних појасева, а у наредном периоду испитаћемо и друге наведене мере.

Текст је настао у оквиру пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ уз подршку Европске уније. За његову садржину одговорна је искључиво организација Еколошки центар „Станиште“ и она нужно не одражава ставове Европске уније.