Еколошки центар „Станиште“ је од 20. до 28. септембра 2018. године, у Пределу изузетних одлика „Вршачке планине“ одржао 9. Омладински волонтерски камп. Учествовали су студенти Географског факултета из Београда, са студијске групе Геопросторне основе животне средине. Студенти су свакодневно боравили на терену од 8 до 15 часова, а поподне и увече обрађивали податке које су на терену прикупили. Постигнути резултати:
Обележено 4 километра границе ПИО „Вршачке планине“:
Једна од најважнијих законских обавеза управљача (члан 68. Закона о заштити природе) је обележавање спољних и унутрашњих граница заштићеног подручја. Обележавање се врши жутом бојом, догледно. Тако се видљиво разграничавају режими заштите, што је пресудно значајно за одрживо коришћење природних ресурса.
Дужина спољне границе ПИО „Вршачке планине“ је око 65 km, унутрашње границе између II и III степена је око 20 km, а површина под I степеном заштите је 190 хектара. Ове године је обележено 4 километра спољне границе у близини Планинарског дома. Ово подручје одабрано је због додира заштићеног добра са грађевинском зоном и викенд- насељем, што доводи до повећаних притисака на природу и нежељених утицаја човека. Обележавање је урађено коришћењем професионалне GPS опреме. Позициониране су и меморисане све тачке, за случај да неко стабло падне или се на други начин изгуби ознака.
Овде можете погледати КООРДИНАТЕ ОБЕЛЕЖЕНИХ ТАЧАКА. У питању је 150 тачака на преломима граничне линије, а координате су дате у метрима.
Урађене су 4 тематске карте Вршачких планина:
Мапирани су природни и антропогени фактори, и урађене тематске карте које могу помоћи у планирању и одређивању мера заштите природе. Карте су јавне и могу их користити сви заинтересовани – управљач заштићеног подручја, Покрајински завод за заштиту природе, професионалци у различитим областима, студенти, ученици, итд. Урађене су ове карте:
Објашњења:
1) Карта предиспонираности терена за настанак бујичних поплава – добијена је на основу прорачуна FFPI (Flash Flood Potential Index), односно индекса подложности бујичним поплавама, који узима у обзир нагиб терена, тип земљишта, начин коришћења земљишта и густину вегетације, а затим класификацијом резултата на 4 класе предиспонираности.
2) Карта вероватноће појаве бујица на водотоцима – добијена је класификацијом водотокова на основу вредности FFPI на територији њихових сливова.
3) Карта предиспонираности терена за настанак шумских пожара – добијена је на основу прорачуна индекса подложности шумским пожарима, који узима у обзир тип вегетације, нагиб и експозицију терена, удаљеност од саобраћајница, стамбених и других објеката и пољопривредних површина, а затим класификацијом резултата на 4 класе предиспонираности.
4) Карта сеизмичког хазарда – добијена је на основу карте сеизмичког хазарда Србије за повратне периоде од 50, 100, 200, 500 и 1000 година.
Испитан је ниво природне радиоактивности:
Природна радиоактивност је мерена Гајгер-Милеровим бројачем на 1 m висине у односу на топографску површину. Радиоактивност је мерена на 42 локације и сва мерења су била испод граничне вредности која износи 520 nSv/h. Измерене вредности радиоактивности су се кретале у распону од 100 nSv/h у Малом Вршачком риту до 210 nSv/h на остењаку испод Лисичје главе. Мерење природне радиоактивности би требало да буде настављено и наредних година, са циљем израде карте природне радиоактивности и утврђивања постојања одређених аномалија, што је мало вероватно.
Кликом на слику отвориће се карта са тачкама измерене радиоактивности: 
Мерење нивоа буке
Ниво буке је мерен дигиталним мерачем NKTECH NK-D3. Добијени резултати се крећу у очекиваним границама. Повећан ниво буке у ПИО „Вршачке планине“ је забележен на местима проласка аутомобила, трактора и других возила. Такође, ветар као природни извор, знатно повећава ниво буке. Наредних година биће настављено праћење нивоа буке, на различитим локацијама и у различитим ситуацијама, како би се добили одговарајући резултати и предложиле мере.
Написане су 4 препоруке за унапређење мера заштите:
У току је ревизија студије заштите Вршачких планина, коју припрема Покрајински завод за заштиту природе. Студенти Географског факултета припремили су документ под називом „Предлог мера за унапређење стања животне средине у Пределу изузетних одлика Вршачке планине“, који садржи 4 конкретне препоруке. Овај документ упутићемо Заводу и надамо се да ће се ове препоруке наћи у студији заштите.
Овде можете погледати ПРЕПОРУКЕ.
Упоређивањем сателитских снимака из јула 2017. и августа 2018. године, примећена је изражена дефорестација, изазвана сечом шуме, у близини Планинарског дома, на површини од 4,4 хектара. Овај налаз ћемо проследити Покрајинском заводу за заштиту природе, како би се испитале околности и предложиле мере.
Волонтерским радом на кампу, студенти су допринети заштити природе, а добили вредну праксу и материјал за писање различитих радова. Надамо се да ће камп на Вршачким планинама постати модел сарадње између невладиних организација, образовних институција, управљача заштићених подручја и локалних заједница за целу Србију, и да ће се проширити и на друга заштићена подручја.
Овде можете погледати резултате са ранијих кампова.
Пројекат је финансијски подржало Министарство заштите животне средине.
Министарство заштите животне средине
