Спровели смо истраживање како се у Граду Смедереву спроводи политика заштите животне средине. Детаље можете прочитати у чланку у ЧАСОПИСУ ЕКОЛИСТ БРОЈ 101. Најважнији закључци истраживања су следећи: Локални еколошки акциони план Града Смедерева, законом...

Само 16 од 44 најнеразвијеније општине у Србији имају законом обавезне планове заштите животне срединe, док је само 6 од ових 16 планова важеће. Са повећањем развијености, повећава се број општина које ове планове...

На путу Избиште–Уљма код Вршца, због паљења њиве изгорео је део дрвореда дудова, који су 50 година под заштитом. Због угрожености дрвореда, еколошка удружења из Вршца су прошлог месеца упутила иницијативу да Покрајински завод...

Од 75 општина и градова који су прогласили заштићена подручја природе, само њих 16 има извештаје управљачаза сва подручја. У 11 општина надлежни не знају ни да таква подручја постоје. Ако недостају извештаји о...

Општине и градови прогласили су 205 подручја природе, којима највише управља јавни сектор. Појединачна стабла најчешћа су локална подручја. Иако су од укупне заштићене површине у Србији прогласиле само 3,5 одсто, локалне власти имају...

Само Београд има прописане извештаје о спровођењу плана управљања отпадом и ниједна друга општина и град у Србији. Важеће планове управљања отпадом има само 40 општина. По подацима из извештаја Агенције за заштиту животне...

Иако је то законска обавеза, само 20 од 145 општина и градова у Србији има важеће програме заштите животне средине, а истекао је и Национални програм. Само је Општина Љубовија имала програм заштите природе....

На данашњи дан пре 50 година заштићени су дрвореди дудова поред путева у околини Вршца. На заштиту смо у међувремену заборавили, па сада стрепимо за њихову даљу судбину. Поред природне, дудови имају и историјску...

Још увек изостаје права примена агроеколошких мера у Србији. Органи власти или их не спроводе, или их не разликују од редовних агротехничких мера, а нису донети ни сви прописи који омогућују њихову примену. Током...

На сајтовима државних институција, подаци о заштићеним подручјима природе нису лако доступни, неажурни су, непотпуни и непрегледни. У циљу да грађанима олакша увид у стање и статус заштићених подручја, тим ЕЦ „Станиште“ урадио је...

По извештајима управљача, заштита се у Србији финансира највише из сече шуме. То показује да треба мењати модел управљања заштићеним подручјима. Иако управљачи редовно шаљу Министарству квалитетне годишње извештаје о спроведеним мерама заштите, ови...

По подацима са сајта Protected Planet, Србија је на 39. месту од 40 европских држава по пoстотку државне територије под заштитом природе. Процедуре заштите трају годинама, а планови које смо сами усвојили се не...

Закони, прописи, републички и покрајински фондови за шуме само су делови система и инструменти за спровођење политике у области шумарства. Општине и градови, међутим, незаобилазни су актер, јер од њих мора кренути иницијатива за...

У оквиру иницијативе према Фонду за шуме АП Војводине, одабрали смо три локалне заједнице које припадају групи најмање шумовитих у АП Војводини и које имају изражене потребе да користе средства покрајинског Фонда за шуме....

Војводина је једна од најмање шумовитих регија у Европи, са испод 7% територије под шумама. Од Војводине мање шума имају само Исланд и Малта. До оптималне шумовитости, по мишљењу стручњака, недостаје око 170 хиљада...

Велики износи новца од закупа државног пољопривредног земљишта, на свим нивоима власти, не троше се за мере очувања земљишта, већ за крпљење разних „буџетских рупа“. Овакав однос неминовно доводи до пада квалитета земљишта и...

Више од 14.600 грађана из преко 30 општина и градова у Војводини потписало је подршку за измене закона, у циљу повећања шумовитости Војводине. Захтеви и потписи ће се врло брзо уручити републичкој и покрајинској...

Од када је основана 2020. године, мрежа „Пошумимо Војводину“ истражује како се планира и колико финансира пошумљавање у Војводини, на покрајинском и локалном нивоу, како би аргументовано наступала према јавности и властима. Комуницирамо са...

Мрежа „Пошумимо Војводину“ спровела је у јесен 2022. године истраживање о томе како се планира и колико финансира пошумљавање у Војводини на покрајинском и локалном нивоу. Резултати истраживања су забрињавајући и побудили су значајну...

Пошумљавањем би се смањила површина пољопривредног земљишта за 1,5 до 2 одсто, али би се за 15 до 20 одсто повећали приноси, услед увећане плодности земљишта, рекао је Ратко Ристић, професор Шумарског факултета у...