За девет година, ненаменски потрошено 214 милиона евра од закупа државног пољопривредног земљишта

27. јул 2023.

Велики износи новца од закупа државног пољопривредног земљишта, на свим нивоима власти, не троше се за мере очувања земљишта, већ за крпљење разних „буџетских рупа“. Овакав однос неминовно доводи до пада квалитета земљишта и последица по животну средину, пољопривреду и здравље становништва.

У периоду 2014–2022, збирни приходи од накнада за закуп и за промену намене државног пољопривредног земљишта, за све нивое власти, са неутрошеним новцем из претходног периода, износили су око 57 милијарди динара. Око 32 милијарде динара потрошено је за мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, док је ненаменски потрошено више од 25 милијарди, што је више од 214 милиона евра.

По Закону о пољопривредном земљишту, новац од закупа добијају сви нивои власти и морају га трошити за уређење атарских путева, наводњавање, одводњавање, опремање пољочуварске службе, одбрану од града, комасацију, подизање ветрозаштитних појасева, контролу квалитета и плодности земљишта и друге прописане мере. Међутим, на свим нивоима постоји дугогодишња пракса да се значајан део новца од ових накнада троши у сврхе које са земљиштем немају никакве везе.

Ова пракса је посебан замах добила крајем 2015. године, изменама Закона о буџетском систему. Од тада, приходи од накнада више нису наменски и могу се користити у било коју другу сврху. То је нарочито републичке власти подстакнуло да слободно, у још већим износима наставе са пренаменом новца, али овога пута не кршећи прописе.

Република ненаменски троши убедљиво највише – 135 милиона евра

За 9 година, републичке власти су од закупа и промене намене љишта, заједно са неутрошеним новцем из претходног периода, приходовале укупно 19,8 милијарди динара, али су потрошиле само 3,8 милијарди, или мање од петине расположивог новца. Ненаменски је потрошено 16 милијарди динара, или око 135 милиона евра.

Иако од земљишта Република годинама има сличне приходе, а то је од 1,7 до 2,5 милијарди динара годишње, све мање новца се планира, још мање троши на прописане мере, а све више иде у друге сврхе. У 2014. години планирано је више од 2 милијарде, али је стварно утрошено само око 749 милиона динара, затим све мање, да би се у 2022. години дошло до планираних 328 милиона, а потрошених 191 милион динара.

Оштар пад износа планираног и утрошеног почиње већ 2016. године, што показује да су републичке власти одмах искористиле прилику за несметаном пренаменом новца, коју су добиле изменама Закона о буџетском систему. Исто ће се наставити, јер је по Програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за ову годину, који је усвојила Влада Србије, планирано да се потроши 274 милиона динара. Ако приходи од закупа буду слични као што су били претходних година, а нема разлога да тако не буде, очекивано је да ће се још између 1,5 и 2 милијарде динара потрошити у друге сврхе. Због износа расположивог новца, републички буџет могао би да буде главни инструмент очувања земљишта, али је оваквим праксама постао безначајан.

Иако се од 87 до 93 одсто прихода републичког буџета од закупа и промене намене земљишта прикупи у АП Војводини, републички програм спроводи се само на територији централне Србије. То доводи до апсурда у којем закупци из Војводине плаћају уређење земљишта у централној Србији и друге потребе републичког буџета.

Стање у АП Војводини значајно боље – 15,5 милиона евра

Што се тиче органа власти у АП Војводини, стање је боље, ненаменски потрошени износи су значајно нижи, али проблеми постоје. Од 2014. године приходовано је збирно око 15,8 милијарди динара, док је за покрајинске програме заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта потрошено око 14,1 милијарду, што је око 1,7 милијарди динара, или око 15,5 милиона евра мање од прихода.

Током целог периода, износ новца који је трошен за прописане мере био је у паду, са готово 2,1 милијарду динара, колико је потрошено у 2015. години на 1,2 милијарде у 2021. години, иако приходи од закупа нису смањени. Позитивно је што су у чак три године (2015, 2017. и 2018), расходи били већи од прихода од закупа у тим годинама, што никада није био случај код републичког буџета.

Што се тиче структуре спроведених мера, од 2017. године примећује се повећање трошења на мере коришћења земљишта, као што су изградња и реконструкција система за наводњавање, опрема за производњу у пластеницима, или привођење необрадивог земљишта у обрадиво. Са друге стране, значајно мање новца се троши на мере заштите и уређења земљишта, као што су контрола плодности и квалитета, рад и опремање пољочуварске службе, одбрана од града, праћење болести и штеточина, уређење каналске мреже, комасација, и друге мере.

Бележи се занимљив случај из 2020. године, када је Скупштина АП Војводине изгласала да се за аутоматизацију одбране од града узме кредит од 600 милиона динара на шест година, са укупном каматом 57 милиона динара, иако је у 2019. години ненаменски потрошено више од милијарду динара, или око 9 милиона евра. То значи да је новац који је наплаћен за закуп земљишта и који је био на располагању потрошен у друге сврхе, а онда је за исту намену узет кредит.

Општине и градови системски троше ненаменски – 64 милиона

На локалном нивоу постоји изразита разлика у приходима од закупа и расходима за мере на земљишту између АП Војводине и централне Србије. У централној Србији су и приходи од закупа и расходи минимални, па је истражено стање само у Војводини. У периоду 2014-2022, у више од 65 одсто од 45 војвођанских општина и градова, расходи за мере на земљишту били су мањи од прихода од закупа. Збирни приходи били су већи од 21 милијарду динара, а мање од 14 милијарди је потрошено, што за цео период чини разлику од око 64 милиона евра, који су трошени за друге намене.

Што се тиче структуре, од укупних расхода општине највише улажу у мере коришћења и уређења земљишта, као што су изградња и одржавање атарских путева, од 23 до 37 одсто, наводњавање и одводњавање (20 до 30 одсто), рад и опремање пољочуварске службе и комасација (12 до 20 одсто), а најмање у мере заштите земљишта, као што су одбрана од града, контрола квалитета и плодности земљишта, те подизање ветрозаштитних појасева, по 2 до 3 одсто за сваку од ових мера.

Подаци о приходима од накнада за закуп и промену намане државног пољопривредног земљишта и расходима у оквиру спроведених мера заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за свих 45 општина и градова у Војводини за 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. и 2022. годину.

Ненаменско трошење новца може бити оправдано само у случају да су решени сви проблеми. Када се очисте сви канали, купе све противградне ракете, подигну сви ветрозаштитни појасеви, спроведе комасација у свим општинама, ураде све мере побољшања квалитета земљишта свуда где је то потребно, онда је урађено све што је требало и тек тада се новац може трошити на нешто друго.
Али сведочимо томе да квалитет пољопривредног земљишта у Војводини опада, да су и сушни периоди дужи и учесталији, да су непогоде, град и поплаве све жешћи, чак смо доживели и пешчане олује. У таквим околностима, систематско занемаривање и раубовање пољопривредног земљишта дугорочно мора оставити последице по заштиту животне средине, одрживост пољопривреде, економију и здравље становништва.

Предлози мера за унапређење стања – Измене и доследна примена закона

Обустављање даљег закидања и усмеравања новца од закупа земљишта на сврхе које нису у вези са земљиштем. Изменама Закона о буџетском систему што пре вратити наменски карактер приходима од закупа и промене намене земљишта. Изменама истог Закона прописати да локалне скупштине доносе и годишње програме заштите и уређења земљишта, као и да усвајају извештаје о спровођењу ових програма. У великој већини општина и градова ови извештаји су недоступни јавности, о њима се не расправља и питање је да ли би постојали, да није законом обавезно њихово достављање Министарству пољопривреде.

Рационалнија расподела прихода од закупа земљишта између нивоа власти. Изменама Закона о пољопривредном земљишту променити припадност прихода од закупа земљишта, тако што би буџету АП Војводине припало 50%, а буџету Републике 10% прихода, уместо досадашњих по 30%. Тако ће се приходи Покрајине повећати за око милијарду динара годишње. Војводина од централне Србије има изразито веће приходе од закупа, али и потребе за мерама заштите, уређења и коришћења земљишта, док се у исто време, око 1,5 милијарди динара годишње из републичког буџета троши у сврхе које немају везе са земљиштем.

Грађански надзор јавних финансија. Саме измене прописа нису довољне, имајући у виду искуство ненаменског трошења и онда када је новац од закупа земљишта био наменски. Не може се очекивати да виши нивои власти успешно надзиру примену прописа на нижим нивоима, када и сами у још већој мери не примењују те исте прописе. Зато треба подстаћи удружења пољопривредника, затим удружења која се баве владавином права, надзором јавних финансија, као и истраживачке медије, да надзиру коришћење средстава од закупа земљишта.

Стварање нових и ажурирање постојећих база података. Потребно је да републички и покрајински органи ажурирају постојеће, или припреме и јавно објаве нове базе података, којима би се утврдило тачно стање атарских путева, каналске мреже, противградне заштите, пољочуварске службе, ветрозаштитних појасева, комасације, итд, са предлогом средњорочних и дугорочних мера, проценом трошкова и рокова за извођење. Тиме би подаци где и у ком обиму треба спровести мере били јасни и јавно доступни, што би омогућило праћење резултата политике и рационалног коришћења новца.

Методологија истраживања

У истраживању је коришћена метода анализе докумената. Од различитих државних органа, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, тражени су следећи документи и подаци:

Управа за трезор: Износ прихода буџета Републике, буџета АП Војводине и буџета свих 45 општина и градова у АП Војводини од накнадe за давањe у закуп државног пољопривредног земљишта, односно пољопривредног објекта у државној својини (шифра 741522) и накнаде за промену намене пољопривредног земљишта (714543), за период 2014–2022. године.
Управа за пољопривредно земљиште: Износ извршених расхода на основу Уредбе о утврђивању Програма извођења радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта за период 2014–2022. године.
АП Војводина: Завршни рачуни буџета за период 2014–2022. године
Свих 45 општина и градова у АП Војводини: Извештај о коришћењу средстава за реализацију годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за период 2014–2022. Завршни рачуни буџета.

Корисни линкови: