50 година заштите дрвореда дудова

12. април 2024.

На данашњи дан пре 50 година заштићени су дрвореди дудова поред путева у околини Вршца. На заштиту смо у међувремену заборавили, па сада стрепимо за њихову даљу судбину. Поред природне, дудови имају и историјску и културну вредност. Од надлежних тражимо хитне мере.

Скупштина општине Вршац је 12. априла 1974. године донела РЕШЕЊЕ О ЗАШТИТИ ДУДОВА на путу Вршац–Стража, Загајица–Избиште и Избиште–Уљма.

Њихова тачна старост није позната, али се процењује на бар 200 година. Свиларство је било главни разлог зашто су засађени. Са гајењем свилених буба Вршчани су почели још половином 18. века, да би ова делатност замрла почетком 1980-тих година. Дрвореди сада имају и заштитну функцију од снега и ветра, а служе и као уточиште за птице и друге животиње, поред пространих ораница. Осим еколошких, имају и историјску вредност, као последњи подсетник на свиларство. На послетку, оплемењују једнолични банатски крајолик, те имају и вредност неговања локалног идентитета.

Након проглашења, врло мало је од заштите урађено. За управљача је одређено предузеће „Војводинапут“ из Панчева, које није имало капацитете да спроводити мере заштите и води рачуна да се прописано поштује. Зато управљање заштићеним подручјима не треба поверавати правним лицима чија делатност нема везе са заштитом природе, или је чак у супротности са њом. То је и пример шта се дешава када орган власти који је заштиту прогласио, на њу заборави и не финансира је.

Поред потпуног изостанка управљања има и других претњи. Међу представницима градских власти дуго је постојала идеја да се дрвореди посеку. Планирана су проширења путева, а по неким схватањима, постојање дрвореда је превазиђено и угрожава безбедност саобраћаја. У том контексту, нарочито је дрворед према Белој Цркви осакаћен грубим орезивањем „у главу“, тј. одсецањем читавих крошњи, иако је, по одлуци о заштити, забрањено орезивање и сеча грана. На страну то што ова застарела метода веома угрожава виталност стабала и знатно им скраћује животни век.

Дудови су, ипак, преживели сва угрожавања, чак се нису ни значајно проредили. Сматрамо да је наша обавеза омогућити њихово очување и обнову. Пола века заштите је добар повод да се сетимо њихове важности, те од надлежних тражимо:

Покрајински завод за заштиту природе из Новог Сада да у свој програм рада за 2025. годину уврсти ревизију заштите и израду студије заштите дрвореда дудова. Студија би садржала попис свих стабала, са описом здравственог стања и мерама које треба спровести за очување сваког појединачног стабла, као и предлоге за постепену обнову целокупног дрвореда.

Град Вршац да не чека студију Завода, већ да хитно уради оно што се може; пре свега да пронађе другог управљача и повери му управљање изменом постојеће одлуке о заштити.

Верујемо да дрвореди дудова поред путева у околини Вршца имају будућност, да ће још дуго живети и подсећати нас на нека давно прошла времена.

Колико је свиларство било значајно, можемо пронаћи у записима Срећка Милекера, оснивача и управника вршачког музеја. У првој свесци „Повеснице слободне краљеве вароши Вршца“ Милекер наводи: „Потпомогнуто владом, поче свиларство у нашем крају на брзо да добија општи значај. Јаја свилене бубе добијали су становници бесплатно, те су ту споредну грану зараде на све стране неговали. Старо и младо бавило се њом. Поглаварство обеју општина (прим. аут. – српска и немачка општина ујединиле су се у једну управу 1795. године) подигло је дударе, па се с пролећа сваке године путем дражбе продавало лишће с тих дудара оним радницима, којима је недостајало лишћа са својих дрва. Био је тада пропис, да мора око сваке куће бити засађено до 20 дрвета и у градини 12. На напредовање дрвета имало се нарочито пазити“.

Корисни линкови: