Заштита природе у Србији на републичком нивоу – резултати истраживања 2023.

По извештајима управљача, заштита се у Србији финансира највише из сече шуме. То показује да треба мењати модел управљања заштићеним подручјима. Иако управљачи редовно шаљу Министарству квалитетне годишње извештаје о спроведеним мерама заштите, ови документи нису доступни јавности.

У Србији је до краја 2023. године забележено 315 категорисаних заштићених подручја природе, укупне површине око 740 хиљадa хектара. Од тог броја, скупштине општина и градова прогласиле су највише, укупно 208 подручја, затим Скупштина и Влада Србије заједно 98 подручја, те Скупштина АП Војводине 9 подручја. Ови односи су битно другачији када се погледа удео у површини, јер чак 697 хиљада хектара, или 94% укупне површине, чине подручја која су прогласиле републичка Скупштина и Влада. Уједно су то и најзначајнија подручја у Србији, тако да републички органи власти имају највећу одговорност за заштиту природе, нарочито Министарство животне средине.

У систему заштите природе, на свим нивоима власти, постоје озбиљни проблеми у свим елементима – у успостављању, евидентирању подручја, спровођењу и финансирању мера заштите, затим у одлучивању, учешћу јавности, те у извештавању. Неки од ових проблема мање су уочљиви у подручјима која су прогласили републички органи.

Како Министарство штити природу?

Скупштина Србије прогласила је 5 националних паркова, а ВЛАДА СРБИЈЕ  93 ПОДРУЧЈА. Министарство животне средине дужно је да финансира мере и програме заштите у овим подручјима, а управљачи су дужни да Министарству доставе годишње извештаје о спроведеним програмима. Управљачи готово свих подручја Министарству редовно шаљу извештаје.

Истраживањем су обухваћени извештаји управљача за 2021. и 2022. годину. Шест од 98 подручја проглашено је 2023. године, а два 2022. године, тако да њихови управљачи нису могли да сачине и Министарству доставе извештаје. У 2021. години достављени су извештаји за 87 од 90 подручја, колико их је било у тој години, с тим што извештаји за два подручја нису садржали финансијски део. За 2022. годину, извештај има 89 од 92 подручја, сви са финансијским делом. То је НАЈВЕЋИ БРОЈ ИЗВЕШТАЈА У ПЕРИОДУ ОД 2018. ГОДИНЕ.

Извештаји су информативни, детаљни, добро осмишљени, имају прописану форму, уједначени за сва подручја тако да су подаци међусобно упоредиви. Финансиране активности разврстане су по поглављима – чуварска служба (зараде, опрема), одржавање (обележавање граница, инфо-табле, мобилијар), управљање посетиоцима (едукација, промоције, штампани материјали), мониторинг заштићених врста, мере заштите. Извори финансирања воде се раздвојено – Министарство заштите животне средине, сопствена средства, остало, итд. Као пример, можете преузети ИЗВЕШТАЈ ЗА СРП „КРАЉЕВАЦ“ ЗА 2019. ГОДИНУ.

Недостатак је што не садрже податке о циљевима и потребама. Постоје подаци о спроведеним мерама, на пример, наведено је да је обележено „два километра граница“, или спроведен је „мониторинг пет врста“, али нема података колика је укупна дужина граница, колико је до сада обележено и колико још треба да се обележи, тако да нема могућности поређења и утврђивања ефеката финансирања.

Највећи недостатак извештаја је што нису јавно доступни. За праћење спровођења политике заштите природе неопходно је да јавност ове извештаје има на располагању. То би и органима власти ишло у прилог, јер сада ни оно што је добро урађено грађани не виде. Зато је тренутно један од важнијих циљева удружења грађана да се изборе за јавно објављивање на сајтовима оба завода за заштиту природе, или на сајту Министарства, свих докумената у вези заштите природе, за сва подручја у Србији.

Који су извори новца за заштиту природе?

По извештајима управљача подручја која су прогласили републички органи, збирни приходи свих подручја у 2022. години износили су око 2,17 милијарди динара, што је око 18,5 милиона евра. Од тога највише, око 921 милион динара, или 42,4% укупних прихода, долази од основне делатност управљача, а то је највише сеча шуме.

Ово је још израженије када се ИЗДВОЈЕ ПОДАЦИ ЗА НАЦИОНАЛНЕ ПАРКОВЕ. Ту је основна делатност управљача највећи извор, са око 700 милиона динара, или око 59% укупних прихода. Парадокс је да се заштита природе доминантно финансира из сече шуме, и то у националним парковима још више него у осталим заштићеним подручјима. Ово је јасан показатељ да национални паркови функционишу као свако друго шумарско предузеће, те да је неопходно увести другачији модел управљања и финансирања заштићених подручја.

Следећи извор прихода по обимности у 2022. години биле су накнаде за коришћење природних добара, са 642,4 милиона динара, или 29,6%, збирно за сва подручја. Овде спадају накнаде за обављање делатности у заштићеном подручју (угоститељство, туризам, сеча шуме, рударство), затим накнаде за викендице, за употребу моторних возила, одржавање манифестација, улазнице, постављање објеката и друго.

Субвенције Министарства животне средине биле су око 294 милиона динара, чини само 13,6%, или мање од једне седмине укупних прихода. Увидом у ПРЕГЛЕД РАСПОРЕЂЕНИХ СРЕДСТАВА, утврдили смо да је Министарство планирало и определило 315 милиона динара, али управљачи нису успели да реализују овај износ у целости, те је део новца остао неутрошен.

Остали приходи чинили су збирно 14,4% укупних прихода и ту спадају средства добијена од локалних самоуправа, других министарстава, затим од покрајинских секретаријата, кредита, позајмица и других извора.

Само 2,2% прихода су од донација (ЕУ пројекти, предузећа и друго) и забележени су у само 9 подручја – четири где је управљач из цивилног сектора (удружење грађана или верска организација), а пет из јавног (јавно предузеће или установа). С обзиром на то да је управљач из цивилног сектора У САМО 12 ПОДРУЧЈА, А У 82 ПОДРУЧЈА ИЗ ЈАВНОГ, закључујемо да удружења грађана, као управљачи, показују више иницијативе да до средстава дођу кроз пројекте и нејавне изворе, а да се управљачи из јавног сектора више ослањају на новац из јавних извора и основне делатности.

На које активности и мере заштите се новац трошио?

Новац који је обезбедило Министарство заштите животне средине, у 2022. години су управљачи заштићених подручја највише користили за зараде чувара природе и стручних лица (73,6%), затим за мониторинг и мере заштите природе (14,2%), промоцију и едукацију (9,4%), те за обележавање граница подручја (2,8%).

Да ли су ови износи довољни, не може се тачно одредити, јер како смо већ нагласили, у извештајима недостаје приказ активности и трошкова из угла остварења циљева. Не постоје подаци о томе колико је за конкретне активности потребно, на пример, колико чувара је потребно, а колико их има, колико врста је мониторисано, а колико је потребно, итд. Без ових показатеља не можемо знати који су ефекти финансирања.

О методологији истраживања
Истраживање смо спровели у периоду септембар–децембар 2023. године, са циљем испитивања стања финансирања мера заштите у заштићеним подручјима природе која су основана одлуком републичких и покрајинских власти. Захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, од републичког Министарства и Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине, тражили смо извештаје о спровођењу програма заштите за 2021. и 2022. годину, за сва подручја која су основана одлуком Владе Србије и Скупштине АП Војводине. Од Министарства смо добили одговор да тражених извештаја има више од 180, тако да је увид у папирну форму извештаја, у седишту Министарства у Београду, једини начин за остваривање права на информације. Овај начин је за истраживање ограничавајући. За три дана по неколико сати увида, могли смо да спроведемо само основна испитивања. За дубље анализе неопходно је да поседујемо копије докумената.

Овај текст и истраживање објављени су у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који финансирају Европска унија (ЕУ) и владе Швајцарске, Шведске и Србије, а спроводи Програм за развој Уједињених нација (УНДП) у Србији у сарадњи са Министарством заштите животне средине, Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком (ЕИБ). Садржај текста, као и резултати приказани у њему, искључива су одговорност Еколошког центра “Станиште” и не одражава нужно ставове Европске уније (ЕУ), Владе Швајцарске, нити Програма Уједињених нација за развој (УНДП).