Нема извештаја = нема отпада (резултати истраживања)
Само Београд има прописане извештаје о спровођењу плана управљања отпадом и ниједна друга општина и град у Србији. Важеће планове управљања отпадом има само 40 општина.
По подацима из извештаја Агенције за заштиту животне средине за 2022. годину, комунални отпад се у Србији одлаже на 12 од 26 планираних санитарних депонија, које су изграђене по високим стандардима, што обухвата око 42% становништва Србије. Иако је то дупло више него у претходном извештају, отпад већине становништва се и даље одлаже на 134 општинских непрописних депонија. Суштински то су сметлишта, тако да готово нема разлике да ли ће отпад завршити на њима или на око 3500 регистрованих дивљих депонија. Степен рециклаже је само око 17%.
Закон о управљању отпадом од 2009. године обавезује скупштине општина и градова да усвоје локални план управљања отпадом (ЛПУО) на период од 10 година, уз ревизију на сваких пет година. Ови планови садрже податке о очекиваним врстама, количинама, пореклу и кретању отпада, затим програм сакупљања отпада из домаћинстава, опасног и индустријског отпада, мере санације, процену трошкова, рокове за извршење и друго.
Локалне самоуправе су у периоду 2010-2012. испуњавале ову обавезу и ЛПУО је тада усвојило 124 од 145 општина и градова у централној Србији и АП Војводини. Сви планови су после 10 година истекли, а нове је усвојило само 40 општина, тако да сада само око 28% има важећи ЛПУО. Остале 84 општине имају ЛПУО чија је важност истекла; од тога се њих 22 изјаснило да је израда новог у току.
Извештаје нема нико, осим Београда
Поред планова, Законом је прописано и да једанпут годишње општине и градови разматрају извештај о спровођењу ЛПУО и доставе га Министарству и Агенцији за заштиту животне средине. Прописано је и да Скупштина АП Војводине годишње усвоји извештај за своју територију. На крају, ови извештаји део су извештаја о стању животне средине, који се сваке године подноси Скупштини Србије.
Једино је Скупштина Града Београда усвојила извештаје о спровођењу ЛПУО за 2021. и 2022. годину како је прописано, а извештај за 2022. годину јавно је доступан на сајту Града. СВЕ ОСТАЛЕ ОПШТИНЕ И ГРАДОВИ НЕМАЈУ ОВЕ ИЗВЕШТАЈЕ.
Као разлог зашто немају извештаје, у одговорима који су нам достављени, 55 општина навело је да нису сачињени, 22 да је ЛПУО истекао, а нови је у изради, потом је 14 само одговорило да нема важећи ЛПУО. Три општине оправдале су се тиме да Министар није прописао садржину и образац извештаја. Још је 6 општина доставило обрасце о количинама отпада и бројности дивљих депонија. Те обрасце комунална предузећа шаљу Агенцији за заштиту животне средине. Они садрже значајне податке, али ЛПУО има шири спектар активности и циљева. Тек би из свеобухватног извештаја, који разматра локална скупштина, могло да се сагледа право стање. Доношење ЛПУО и усвајање извештаја су предуслови за планско управљање отпадом.
Објашњења карте: општине и градови код којих је ЛПУО истекао (светло-зелено), затим које имају важећи ЛПУО (тамније-зелено) и Београд, који има и важећи ЛПУО и прописане извештаје (тамно-телено).
Не може се управљати оним што се не мери и не прати
Систем управљања отпадом мора се третирати као улагање у здравље људи и очување животне средине, а не као непотребан трошак и социјална категорија. Тренутни износ који грађани плаћају за одношење отпада значајно је мањи у односу на износе у земљама ЕУ. То је делимично и оправдано, јер је сам систем много неразвијенији, па трошкови и не могу бити већи. Са друге стране, власти недовољно улажу у изградњу система управљања отпадом. Оно што се у овој рачуници не узима у обзир јесу трошкови које сви плаћају накнадно, да ли кроз лечење обољења, или кроз уклањање дивљих депонија. Зато је неопходно да се финансирање система много боље планира, а извештавање о спроведеном, за почетак, да постоји. План чије се спровођење не прати, не мери и не расправља у скупштинама – нема никакву сврху. Није могуће управљати нечим што се не мери и не прати. Ако неки проблем не пратимо и не меримо, можемо лако да кажемо да проблема и нема. Јер на основу чега се може другачије тврдити?
Најмање што су доносиоци одлука и државна управа могли да ураде, то је да бар сачине планове и извештаје и да они буду доступни јавности. Неуспех да се устроји чак и овај основ, камоли да почне аутоматизам примене стандарда, указује на запуштено стање у систему управљања отпадом. Неодговорност надлежних у дужем периоду времена, институционално је урушила систем и ставила га на маргине политичких приоритета.
О методологији истраживања
Истраживање је спроведено у периоду октобар 2023 – март 2024. године. Од свих 145 општина и градова у централној Србији и АП Војводини тражени су локални планови управљања отпадом и извештаји о спровођењу ових планова за 2021. и 2022. годину. Постојање докумената је потврђивано и проверавано на основу достављених одговора општина и градова, затим прегледом њихових сајтова, те провером података са сајта Агенције за заштиту животне средине.
– Од 145 општина и градова, њих 14 потврдило је да немају ЛПУО. Седам није одговорило да ли имају или не, а документ није пронађен на сајту.
– Решења о усвајању извештаја објављена су у „Службеном листу Београда“ број 76/2022 и 12/2023. Јавно је на сајту Београда доступан само извештај за 2022. г.
Дејан Максимовић (Еколошки центар „Станиште“, Вршац)
Игор Јездимировић (Инжењери заштите животне средине, Нови Сад)
Драгана Арсић (Покрет „Одбранимо шуме Фрушке горе“, Нови Сад)
Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Sadržaj izveštaja isključivo je odgovornost ekološkog centra Stanište i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD-a, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.
