Заштита природе и локалне власти – подаци из истраживања

Општине и градови прогласили су 205 подручја природе, којима највише управља јавни сектор. Појединачна стабла најчешћа су локална подручја. Иако су од укупне заштићене површине у Србији прогласиле само 3,5 одсто, локалне власти имају своју улогу и одговорност у заштити природе.

Систем заштите природе у Србији добио је данашње одлике 1991. године, доношењем Закона о заштити животне средине. Тим Законом су у ову област уведене новине које и данас важе, између осталих то су нови називи заштићених подручја и категоризација. У односу на своју вредност и значај, у три категорије разврставана су заштићена подручја проглашена након доношења Закона, као и подручја која су проглашена раније, а код којих је урађена ревизија заштите и усклађивање са новим законом након 1991. године.

До краја априла 2024. године, у Србији је забележено 471 заштићено подручје природе. Од тога је 313 категорисаних подручја, укупне површине нешто веће од 743 хиљадa хектара, што је око 8,4 одсто државне територије.

Осталих 158 су некатегорисана подручја, заштићена само „на папиру“ – проглашена пре 1991. године, код којих никада није рађена ревизија заштите, или поступак ревизије није окончан, или она која су изгубила вредности због којих су заштићена, па је предложено скидање заштите, или се налазе на територији АП Косово и Метохија.

Општине прогласиле највише подручја, али Република највећа

Од тренутних 313 категорисаних подручја, скупштине општина и градова прогласиле су највише, укупно 205 подручја (или 65%), затим Скупштина и Влада Србије заједно 99 подручја, те Скупштина АП Војводине 9 подручја.

Ови односи битно су другачији када се погледа удео у површини, јер чак 700 хиљада хектара, или 94% укупне заштићене површине, чине подручја која су прогласиле републичка Скупштина и Влада. Уједно су то и најзначајнија подручја, тако да републички органи власти имају највећу одговорност за заштиту природе, нарочито Министарство заштите животне средине.

Подручја која су прогласиле скупштине општина и градова заузимају 26 хиљада хектара, што је тек 3,5% од укупне заштићене површине. Највећи број, њих 123, чине подручја испод 1 хектара површине, и то су углавном појединачна стабла или групе стабала. Највеће локално подручје у Србији је Предео изузетних одлика „Варденик“, који је 2023. године прогласила Скупштина општине Сурдулица. Иако са 11 хиљада хектара чини више од 40% збирне површине свих локалних подручја, његовим проглашењем површина под заштитом општина и градова није значајно порасла, јер је у истој години неколико већих подручја прешло је у надлежност АП Војводине. У највећа подручја још спадају Космај (3514 хектара, Град Београд), затим Панчевачке аде (1309 хектара) и Клисура реке Градац (1268 хектара, Град Ваљево).

Заштиту прогласило 75 општина и градова. Београд има највише подручја.

Од 145 општина и градова у централној Србији и АП Војводини, скупштине њих 75 (или 51%) прогласиле су до сада бар једно категорисано заштићено подручје природе. Највише је прогласила Скупштина Града Београда, који тренутно има 37 подручја, уз још неколико која су постојала раније, али је у међувремену њихова заштита престала. Затим следе Нови Сад са 13 постојећих подручја, Лучани са 12, Ниш са 9, Сремски Карловци имају 7 подручја, затим Краљево, Прокупље и Смедерево по пет подручја, те Апатин, Врњачка Бања, Панчево и Сврљиг са по четири. Још 11 општина и градова има по три подручја, а највише општина и градова прогласили су два или једно подручје.

Ко су управљачи? Највише из јавног сектора.

У 157 подручја (или 77%) управљач је правно лице из јавног сектора – јавно комунално предузеће у 80 подручја, затим у 20 подручја републичко и у шест покрајинско јавно предузеће (Војводинашуме или Воде Војводине), потом туристичке организације, локална јавна предузећа и установе, месне заједнице, образовне, здравствене и културне установе, као и општинске управе. Управљач ван јавног сектора је у 48 подручја (или 23%) и то удружења грађана у 18 подручја, те верске организације, привредна друштва и физичка лица у по 10 подручја.

Бар 30 подручја чека да их локалне власти прогласе

По подацима из обавештења о покретању поступка заштите, која се објављују на сајту Министарства заштите животне средине, тренутно је 19 ПОДРУЧЈА У ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ, и то 13 нових и шест код којих је урађена ревизија раније проглашене заштите. За ова подручја завршена је процедура у потпуности и једино што се чека јесте да скупштине општина и градова донесу одлуке о заштити.

У пракси се овај поступак врло често може одужити, из јавности непознатих разлога. Тако се тренутно више од 7 година чека да Скупштина града Београда прогласи заштиту за подручја Толинци и Машин мајдан, а око 5 година да подручја прогласе скупштине града Вршца (Стари парк у Влајковцу), Крушевца (Стабло храста лужњака у Великом Шиљеговцу, Стабло храста сладуна Кисељај и Група стабала храста лужњака и цера), те општине Оџаци (Мешовити дрворед у Оџацима).

На територији АП Војводине постоји још 11 подручја за које је Покрајински завод за заштиту природе завршио студију заштите и доставио је општини/граду на одлучивање, али поступак заштите никада није покренут. У питању су најчешће студије завршене још 2011. или 2012. године, али има и још старијих. Ови подаци налазе се у годишњим извештајима о остваривању програма заштите природе за године од 2010. до 2023, који су сви доступни на сајту Покрајинског завода. Претпостављамо да оваквих подручја има и у централној Србији, али колико их је није познато, јер су на сајту Републичког завода објављени извештаји само за 2016. и 2018. годину.

О методологији истраживања

Први корак био је утврђивање листе заштићених подручја и органа власти који су заштиту прогласили. Увидом у Централни регистар заштићених подручја у седишту Завода за заштиту природе Србије у Београду, издвојили смо 475 заштићених подручја, од тога 315 категорисаних, а 208 проглашених актом локалне самоуправе. Затим смо од свих 75 општина и градова за које у Централном регистру постоји податак да су доносили одлуке о заштити, тражили одлуке за сва категорисана заштићена подручја, како основне, тако и са каснијим изменама и допунама. У периоду децембар 2023 – април 2024, добили смо одговоре од свих општина и градова, са укупно достављених 198 одлука о заштити, док смо 7 добили од Завода за заштиту природе. Од више општина добили смо одлуке о скидању заштите са неких подручја, и те одлуке смо проследили Заводу ради брисања из регистра, а нека подручја су проглашена, а нису регистрована, што смо, такође, проследили Заводу ради уписа у регистар. Тако је утврђено да постоји 205 подручја заштићених одлукама општина и градова. Из одлука о заштити, за сва подручја добијени су тачни подаци о називу, површини и управљачима.

Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Sadržaj izveštaja isključivo je odgovornost ekološkog centra Stanište i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD-a, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.