Заштита природе у општинама и градовима – Мало извештаја, још мање података

24. април 2024.

Од 75 општина и градова који су прогласили заштићена подручја природе, само њих 16 има извештаје управљачаза сва подручја. У 11 општина надлежни не знају ни да таква подручја постоје. Ако недостају извештаји о томе како се заштита природе спроводи, да ли се она може унапредити?

Законска обавеза управљача заштићених подручја природе је да органу власти који је заштиту прогласио достављају извештаје о реализацији годишњих програма управљања заштићеним подручјем. Ови извештаји требало би да садрже опис спроведених активности и мера заштите, као и постигнутих циљева, али и финансијски део – колико је новца потрошено и из којих извора (буџет, сопствена средства, пројекти, накнаде за коришћење, донације, улазнице, итд).

Током два истраживања, за периоде 2017–2019 и 2020–2022, чији је циљ био испитивање статуса и финансирања подручја проглашених одлукама општина и градова, утврдили смо значајан недостатак законом прописаних докумената.

Порастао је број извештаја, али и општина које немају ниједан извештај

Од 205 заштићених подручја која су забележена у периоду 2020–2022, за њих 88 СУ УПРАВЉАЧИ ДОСТАВИЛИ СВЕ ПОМЕНУТЕ ИЗВЕШТАЈЕ надлежном одељењу или управи своје општине/града. То је значајно повећање у односу на период 2017–2019, када је било 66 заштићених подручја, од њих 199, која су имала све извештаје. Број општина и градова који су имали све извештаје за сва подручја је 16 и остао је исти за оба периода.

На то треба додати још 10 општина и градова који су имали извештај бар за једно подручје и бар за једну од три године периода, што је за три општине више него у претходном периоду. Тако је број заштићених подручја за које постоје извештаји био 90 (или 44%) у 2020. години, затим 93 (или 45%) у 2021. години и 94 (или 46%) у 2022. години, што је повећање у односу на 2017, 2018. и 2019. годину.

	2017	2018	2019	2020	2021	2022
Централна Србија	61	61	61	67	66	68
АП Војводина	23	22	14	23	27	26
Укупно извештаја	84	83	75	90	93	94
Укупно заштићених подручја природе	202	202	202	205	205	206

Да нема ниједан извештај ни за једно подручје потврдило је 27 општина и градова, што је повећање за 6 општина и градова у поређењу са претходним трогодишњим периодом. Још њих 11 није одговорило на захтев, или није доставило извештаје, без образложења да ли их поседују или не, или су доставили линкове према сајту на којима се извештаји у тренутку прегледа нису налазили, или су достављени линкови били неисправни.

У 11 општина надлежни не знају да имају заштићена подручја

Треба истаћи и то да су надлежни у 11 општина и градова одговорили да нису проглашавали заштићена подручја, иако је регистровано да јесу и те одлуке постоје. То је за две општине више него у претходном периоду. То значи да у тим општинама и градовима, запослени на местима заштите животне средине, не знају да постоје заштићена подручја која је прогласила скупштина њихове општине/града. Да ли се ту уопште може говорити о било каквој политици заштите природе?

Карта 1 – 75 општина и градова који су донели одлуку о заштити за бар једно подручје.

Карта 2 – 16 општина и градова који имају све извештаје за сва подручја.

Карта 3 – 10 општина и градова који имају бар један извештај за бар једно подручје.

Карта 4 – 27 општина и градова који немају ниједан извештај ни за једно подручје.

Карта 5 – 11 општина и градова који су одговорили да нису доносили одлуке о заштити, иако су та подручја уписана у Централни регистар и постоје донете одлуке.

Слика 6 – Преглед извештаја по општинама и градовима.

Објашњење карти (односи се на период 2020–2022):
Карта 1 – 75 општина и градова који су донели одлуку о заштити за бар једно подручје.
Карта 2 – 16 општина и градова који имају све извештаје за сва подручја.
Карта 3 – 10 општина и градова који имају бар један извештај за бар једно подручје.
Карта 4 – 27 општина и градова који немају ниједан извештај ни за једно подручје.
Карта 5 – 11 општина и градова који су одговорили да нису доносили одлуке о заштити, иако су та подручја уписана у Централни регистар и постоје донете одлуке.
Слика 6 – Преглед извештаја по општинама и градовима.

Потребно је поменути још и да су извештаји скоро искључиво достављени електронском или обичном поштом, а само у неколико случајева су послати линкови према извештајима објављеним на сајту општине/града. То значи да извештаји скоро у потпуности нису јавно доступни на интернету.

Збирни преглед за период 2017–2022. године

Прегледом података о постојању извештаја за оба периода збирно, закључује се:

Само 5 општина и градова (од 75) имају све извештаје за сва заштићена подручја. То су Београд, Босилеград, Кучево, Чачак и Зрењанин
За 63 заштићена подручја постоје сви извештаји за све године, што је око 30% од укупног броја подручја. Од овог броја је 37 подручја у Београду, 17 у централној Србији без Београда, а само 9 у АП Војводини.
За 45 подручја постоји бар један извештај за 6 година.
За 99 подручја не постоји ниједан извештај, ни за једну годину, јер нису сачињени (не постоје), или нису достављени. Од тога је 61 подручје у централној Србији, а 38 у АП Војводини.
Оне општине и градови код којих управљачи заштићених подручја сачињавају извештаје, углавном то чине редовно и имају све извештаје. Код оних општина и градова код којих управљачи извештаје немају и не сачињавају, такође је то углавном редовно и извештаји редовно изостају.
Углавном управљачи у великим градовима имају извештаје, док изостају углавном код управљача у малим општинама.

Финансирање

У циљу истраживања колико се финансирају локална заштићена подручја и из којих извора, издвојили смо значајнијих 60 ПОДРУЧЈА СА ПОВРШИНОМ ВЕЋОМ ОД 5 ХЕКТАРА (прилог 2) и прегледали достављене извештаје. Овде нисмо узели у обзир четири оваква подручја која су проглашена током 2022. и 2023. године, јер за њих још увек не постоје извештаји. Изузели смо 18 подручја површине између 1 и 5 хектара, као и 123 подручја мања од једног хектара (појединачна стабла и групе стабала).

Од ових 60 подручја, извештаје има 31. Међутим, само у 12 извештаја приказан је и финансијски део, са утрошеним износима по активностима, са изворима финансирања (буџет општине/града, сопствена средства управљача, итд). Из ових, непотпуних и оскудних података, примећује са да за спровођење заштите природе у подручјима која су сами прогласили, средства дају само Београд, Нови Сад, Ваљево, Панчево и Рума.

Препоруке за унапређење стања:

Законом о заштити природе прописати обавезу управљачима заштићених подручја да извештаје о спровођењу програма заштите достављају не само оном нивоу власти који је заштиту прогласио, већ и републичким/покрајинским органима (Министарство и Покрајински секретаријат животне средине, републички и покрајински завод за заштиту природе).
Законом о заштити природе прописати обавезу јавног објављивања ових извештаја на сајту Завода за заштиту природе Србије.
Министарство животне средине да пропише образац и садржај извештаја и за подручја проглашена актом АП Војводине и локалне самоуправе, како би извештаји садржали све делове (нарочито финансијски), и били упоредиви.
Централни регистар заштићених природних добара, који води Завод за заштиту природе, редовно ажурирати и учинити јавно доступним, са могућностима претраге и редоследа по критеријумима (по азбучном реду, по површини, по органу који је донео одлуку о заштити, по управљачима, по годинама…)
Министарство животне средине да енергичније захтева од локалних власти испуњење законских обавеза. На пример, да услови учешће на конкурсима које расписује постојањем локалних фондова, или постојањем законом обавезних докумената заштите природе, заштите ваздуха, управљања отпадом…

О методологији истраживања

Истраживање смо спровели у периоду октобар 2023 – април 2024, методом анализе докумената. Од свих општина и градова који су прогласили заштићена подручја природе, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражили смо да доставе извештаје о остваривању годишњих програма управљања за сва заштићена подручја проглашена актом локалне самоуправе, за 2020, 2021. и 2022. годину.

Законом о заштити природе (члан 54) прописано је да управљач заштићеног подручја доставља ове извештаје надлежном органу оног нивоа власти који је заштиту прогласио. Исто истраживање спровели смо и у пролеће 2021. године, тражећи извештаје за период 2017–2019, тако да имамо документе и податке за 6 година.

На основу података из Централног регистра заштићених подручја, који води Завод за заштиту природе Србије, као и на основу одлука о заштити, које смо тражили и добили од 75 општина и градова који су прогласили заштиту, утврдили смо да је 2017–2019 у Србији било 199 категорисаних подручја заштићених одлуком општине/града, а у периоду 2020–2022, таквих подручја је било 206. Крајем априла 2024. године, број ових подручја био је 205, из разлога што су у међувремену нека подручја прешла у надлежност АП Војводине, некима је заштита престала, а нова су проглашена.

Што се тиче некатегорисаних подручја, није нам достављен ниједан извештај ни за једну годину, ни за једно такво подручје. Такође, када смо тражили одлуке о заштити, велика већина општина и градова је одговорила да одлуке за та подручја немају, упућујући нас на регионалне историјске архиве.

Насловна фотографија – Шалиначки луг код Смедерева, подручје површине 19 хектара заштићено 2007. године одлуком Скупштине града Смедерева. Фотографија Удружења за неговање природне и културне баштине „Храст“ из Смедерева.

Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Sadržaj izveštaja isključivo je odgovornost ekološkog centra Stanište i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD-a, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.