Банатска платформа 3 (2017/18)
Србија је у процесу приступних преговора за чланство у ЕУ и до краја 2017. године отворено је 12 поглавља. На крају процеса, са даном учлањења, Србија ће прихватити и у пракси применити целокупно ЕУ законодавство, осим оних прописа за чију ће се примену испреговарати прелазни периоди (на пример, 5 или 7 година од учлањења).
Европска унија и државе чланице преговарају искључиво са представницима централне извршне власти и државне управе државе кандидата. Учешће других актера, на пример локалне власти, пословног сектора или удружења грађана није услов за вођење преговора. Ипак, прихватање и примена ЕУ законодавства захтева суштинске реформе друштва, а надлежност за примену и финансирање трошкова у великој мери имаће и локалне самоуправе. Зато је потребно да се у процес, на различите начине, укључи што више заинтересованих страна и представника јавности, нарочито на локалном нивоу.
Банатска платформа је начин како локалне заједнице, нарочито удружења грађана, могу посредно да учествују у преговорима. То је неформална мрежа основана 2015. године, која тренутно окупља 27 невладиних организација из 16 општина са подручја Баната. То је и канал комуникације између централних органа који учествују у преговорима и локалних заједница. Од централних органа долазе информације, документи, позиви за учешће на скуповима, док од локала долазе коментари, препоруке и мишљења. Због нарочите привредне структуре и проблема у животној средини, Банатска платформа је усмерена на преговарачка поглавља 11 (пољопривреда и рурални развој), 12 (ветерина и безбедност хране) и 27 (заштита животне средине и климатске промене).
У првој години (2015/16) је одржано 12 радионица. Три су биле регионалне (по једна за Северно-, Средњо- и Јужнобанатски округ), а 9 су биле локалне. Тема је била основно информисање о томе шта су преговори, ко са ким преговара и око чега, који су кораци у том процесу, шта је резултат и зашто је важно учешће локалних заједница. У Новом Саду је одржана и промоција студије о статусу заштићених подручја природе у АП Војводини, у контексту ЕУ интеграција. На свим догађајима је укупно било 230 учесника. Урађена је и анимација о томе шта су приступни преговори и ТВ емисија.
У другој години (2016/17), тежиште активности било је на анализи докумената који настају у преговорима. Локалним актерима детаљно су представљени документи настали током преговора Србије, Хрватске и Црне Горе – Извештаји Европске комисије о напретку, Пост-скрининг документи за поједина поглавља, преговарачке позиције, Уговор о приступању. Објашњено је како се ови документи могу користити и због чега су важни. Нарочита пажња посвећена је управљању отпадним водама и комуналним отпадом, заштити ваздуха, заједничкој пољопривредној политици и другим темама важним за Банат. Одржано је 12 радионица, са укупно 182 учесника, а урађена је још једна анимација, о корацима у преговорима и још једна ТВ емисија.
У трећој години (2017/18) пратићемо актуелна дешавања у преговарачком процесу. Након објављивања Пост-скрининг извештаја за сва три поглавља која су нам у фокусу, статус преговора није исти. У два поглавља (11 и 12) дато је укупно 5 мерила без чијег испуњења није могуће отворити преговоре. У Поглављу 27 нису дата мерила, те је од Србије тражено да достави преговарачку позицију. Ово поглавље је и финансијски најзахтевније. Економски терети за примену прописа у највећој мери пашће на локалне самоуправе. Због загађења водотокова и канала, али и због проблема са водом за пиће у већини банатских градова, преговори око Директиве о комуналним отпадним водама и Директиве о води за пиће биће од изузетног значаја.
Преговори у сва три поглавља трајаће годинама, око различитих детаља, у којима ће се и од цивилног друштва тражити мишљење. Удружења грађана морају већ сада имати припремљене податке и нацрт препорука. Зато ће у овој години Банатска платформа пратити испуњење захтева из мерила за поглавља 11 и 12, и припремаће препоруке за преговарачку позицију за поглавље 27, кроз серију радионица.