Новца има, планова пошумљавања у Војводини нема

Војводина је најмање шумовита регија Европе и због недостатка шума трпи знатне економске штете. Новца за пошумљавање има, али оно ипак изостаје, јер однос друштва и власти према овом проблему није задовољавајући. Мрежа „Пошумимо Војводину“ истраживала је како се планира и колико финансира пошумљавање.

Према Стратегији пољопривреде и руралног развоја, шумовитост у Србији је око 30 одсто, што је чини средње шумовитом државом, иако испод европског просека. Међутим, већина ових шума налази се у централној Србији, док је Војводина најмање шумовита регија у Европи.

Шуме у АП Војводини покривају око 150 хиљада хектара, или око 7% површине. Подаци се разликују, у зависности од извора и критеријума који су узети као мерило. Негде су дати катастарски подаци о површинама шума и шумског земљишта, који одступају од стварног стања, јер се неретко у катастру оранице воде као шуме и обрнуто. Зато се користе и подаци о шумом обраслим површинама. У табели су подаци различитих извора и критеријума.

Војводина јесте пољопривредна регија, у којој пољопривредно земљиште има највиши приоритет и заузима највећу површину. Али, недостатак шума итекако негативно утиче на пољопривреду, економију и здравље људи. Шуме спречавају ерозију и исушивање земљишта, штите нас од суша и поплава, ублажавају негативне последице климатских промена, повољно утичу на прилагођавање климатским променама, пречишћавају и повећавају квалитет ваздуха, воде и земљишта, повећавају приносе у пољопривреди и квалитет хране, станишта су за 80% врста, чувају биолошку разноврсност, повољно утичу на туризам, пчеларство, психичко и физичко здравље људи. Штете и изгубљене добити због недостатка шума у Војводини, мере се десетинама милиона евра годишње.

Шуме ни у Војводини нису равномерно распоређене. Највише шума има на југу и западу, у великим комплексима на Фрушкој гори и Вршачким планинама, у сремским и босутским шумама, Ковиљско-петроварадинском риту, Горњем Подунављу, затим у Делиблатској и Суботичкој пешчари и дуж великих река (Тиса, Тамиш). Ван ових, по површини релативно малих подручја, већи део Војводине је готово потпуно огољен, са тек неколико промила површине под шумама. Шумовитост испод просека од 7 одсто има 31 општина и град, што је скоро 70 одсто од 45 општина и градова, колико их се налази у АП Војводини. Испод 1 одсто шума има њих 14, што је готово трећина, а између 1 и 7 одсто има њих 17, или нешто више од трећине.

Највећу површину под шумама имају општине Шид, Ковин и Град Сремска Митровица, а највишу шумовитост имају имају општине Беочин, Сремски Карловци и Шид, свака више од 30 одсто. Најмању површину под шумама и шумовитост имају општине Темерин, Србобран и Мали Иђош, са свега неколико хектара и промила под шумом.

Да би се у Војводини постигла оптимална шумовитост од 14%, треба подићи још око 170 хиљада хектара нових шума и заштитних појасева – дупло више него што их има сада. То је појас широк 17 и дуг 100 километара, од Новог Сада до Суботице. За овакав подухват, стручњаци процењују, потребно је 100 милиона квалитетних и еколошки прихватљивих садница, различитих врста дрвећа. Зато је пресудно да друштво у целини, нарочито власти на свим нивоима дају приоритет очувању постојећих и подизању нових шума у Војводини.

Мрежа „Пошумимо Војводину“ истраживала је како се планирало и колико финансирало пошумљавање у АП Војводини у последњих осам година, на покрајинском и локалном нивоу, кроз примену Закона о шумама и Закона о пољопривредном земљишту.

Од покрајинских власти тражени су годишњи програми Фонда за шуме АП Војводине за период 2014–2022, као и извештаји о спровођењу ових програма. Од свих 45 општина и градова у Војводини тражени су законом обавезни документи, Програм коришћења средстава од накнаде за коришћење шума и шумског земљишта за период 2019–2022, затим извештај о коришћењу ових средстава, те извештај о спровођењу програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за период 2016–2021. Тражени су и локални просторни планови, као и вишегодишњи планови пошумљавања, чије усвајање није законска обавеза, али без којих планског пошумљавања не може бити.

Резултати истраживања су забрињавајући. Покрајински фонд за шуме убедљиво највише финансира изградњу шумских путева, док најмање од свих мера финансира подизање нових шума, што је основни циљ Фонда. Средствима Фонда подигнуто је само око 1100 хектара нових шума у последњих 8 година, јер на конкурсима Фонда за пошумљавање има само по неколико пријава годишње. Зато највећи део новца планираног за ову активност остаје неискоришћен. То показује да новац није пресудан, већ да постоје други, системски проблеми, који пошумљавање онемогућавају или ограничавају.

Стање по општинама и градовима је још неповољније. Готово све општине су ненаменски трошиле новац од накнаде за коришћење шума. Само њих две имале су програм коришћења средстава од ове накнаде, а само једна има вишегодишњи план пошумљавања. Више од половине њих просторним плановима уопште није планирало повећање површина под шумама, а испод једне петине њих подиже ветрозаштитне појасеве са симболичним износима новца.

Решења за ове проблеме постоје. У намери да укаже на ова решења, мрежа „Пошумимо Војводину“ је покренула кампању за измене неколико закона којима ће се омогућити масовније пошумљавање у АП Војводини.

Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.

Пројекат „Пошумимо Војводину – Платформа за учешће јавности у одлучивању о јавним политикама заштите природе и пошумљавању у АП Војводини“ спроводе Еколошки центар „Станиште“ (Вршац), Удружење за заштиту шума (Нови Сад), Покрет горана Сомбор и Удружење „Зелени мост“ (Банатски Брестовац).

Овај материјал израђен је у оквиру програма ЕКОСИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида). За садржај овог материјала је одговоран искључиво аутор. Млади истраживачи Србије и Сида не деле нужно ставове и тумачења изречена у овом материјалу.