Заштита природе у Србији на републичком нивоу
Одговорност за спровођење заштите природе највише почива на републичким властима, јер су подручја која су ове власти прогласиле најзначајнија и убедљиво највећа по површини. Иако Министарство поседује извештаје управљача о остварењу програма заштите, ови документи нису јавно доступни.
На републичком нивоу, заштиту природе проглашава Народна скупштина, и то само националне паркове, доношењем Закона о националним парковима, док Влада Србије уредбама проглашава заштићена подручја I и II категорије. Када су у питању врсте заштите, резервати природе проглашавају се само на републичком нивоу, док се паркови природе, предели изузетних одлика и споменици природе могу прогласити на републичком, али и на нижим нивоима власти.
У Централном регистру забележено је да у Србији постоји 291 категорисано заштићено подручје, у марту 2021. године. Актом републичких власти проглашено је њих 90 (или 30,9 одсто). Иако их нема по броју највише, ова подручја заузимају много већу површину од подручја проглашених актом покрајинских и локалних власти. Републичка заштита је на око 655 хиљада хектара, што је око 96,6 одсто од 678 хиљада хектара укупно заштићене површине. У питању су и највреднија подручја, тако да републичке власти имају највећу одговорност за заштиту природе.
За потребе истраживања, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја, од Министарства заштите животне средине тражили смо извештаје о остваривању годишњег програмa управљања за 2018, 2019. и 2020. годину, за сва заштићена подручја проглашена републичким актом, а које су управљачи дужни да доставе Министарству. Добили смо одговор да тражених извештаја има више од 220, сваки од њих има од 5 до 30 страница, тако да је увид у документе, у седишту Министарства, једини начин за остваривање права на информације.
За неколико сати увида, колико смо имали на располагању, могли смо да спроведемо само идентификацију и основне анализе докумената. Од 90 заштићених подручја, два су проглашена крајем 2020. и почетком 2021. године, тако да нису могла имати ове извештаје. Од осталих 88 подручја, за 2020. годину Министарство има 80 извештаја.
Оно што смо могли да уочимо јесте да су извештаји детаљни, информативни, добро осмишљени, уједначени за сва подручја, садрже прописане елементе и подаци су упоредиви. За сваку активност приказано је колико је новца потрошено, и то раздвојено по изворима финансирања. У 2020. години, за заштићена подручја основана републичким актом, из републичког буџета потрошено је збирно око 225 милиона динара. Од тога је за пет националних паркова потрошено око 65 милиона динара, а за сва остала подручја око 160 милиона динара. Највише су финансиране активности и потребе чуварске службе, мониторинга и обележавања заштићеног подручја.
Овај износ је недовољан, а не може се одредити колико тачно треба уложити, јер свим извештајима недостаје приказ активности и трошкова из угла остварења циљева заштите. Не постоје подаци о томе колико је конкретна активност допринела остварењу неког циља, ни какви су крајњи ефекти финансирања. На пример, у извештајима се наводи колико је километара границе обележено, или колико је информативних табли постављено, али нема податка колико је потребно обележити и поставити. Често недостаје рекапитулација трошкова, тако да је тешко пратити финансијске податке.
Највећи недостатак извештаја је што нису јавно доступни. За праћење спровођења политике заштите природе неопходно је да јавност ове извештаје има на располагању. То би и органима власти ишло у прилог, јер сада ни оно што је добро урађено грађани не виде. Зато је тренутно један од најважнијих циљева заинтересованих удружења грађана и јавности, да се изборе за јавно објављивање на сајтовима завода за заштиту природе или на сајту Министарства, свих докумената у вези заштите природе (десетогодишњих планова, годишњих програма и извештаја), за сва подручја у Србији.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације Фридрих Еберт. За његову садржину одговоран је искључиво Еколошки центар „Станиште“ и нипошто не одражава ставове Европске уније, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом и Фондације Фридрих Еберт.
