Заштита животне средине без плана и циља
Иако је то законска обавеза, само 20 од 145 општина и градова у Србији има важеће програме заштите животне средине, а истекао је и Национални програм. Само је Општина Љубовија имала програм заштите природе. Власти на свим нивоима готово да се не баве планирањем политике заштите животне средине.
Средњорочно и дугорочно планирање, основни је услов за напредовање у било којој области, па и у области заштите животне средине. План заштите животне средине обухвата оцену стања у заштити воде, ваздуха, природе, земљишта, шума, заштити од буке и зрачења, у управљању отпадом, индустрији, енергетици, климатским променама. На крају се одређују циљеви и приоритети, услови за примену најповољнијих технолошких и економских мера, затим мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања, рокови за спровођење, потребна средства, као и надлежни за реализацију. Усвојени планови и извештаји о остваривању тих планова омогућују праћење спровођења политике доносиоцима одлука, као и стручној и заинтересованој јавности.
Планирање политике заштите животне средине прописано је 2004. године Законом о заштити животне средине, и од тада, у овом делу није било измена, тако да прописано важи већ готово 20 година.
Републички програм је истекао, покрајински још увек важи
На државном нивоу, Законом је прописано да Влада Србије усваја НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ на период од 10 година, што је учињено 2010. године. Програмом су одређене кључне реформе и циљеви политике, и то краткорочни, које је требало спровести до краја 2014. године, и средњорочни, до краја 2019. године. Националним програмом одређено је да ће Влада Србије припремити и Акциони план на пет година, као „краткорочни инструмент за имплементацију“. Међутим, за период до краја 2014. године, акциони план није сачињен. На сајту Министарства животне средине доступан је НАЦРТ ПРВОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА који обухвата период 2015–2019. године.
Закон прописује и доношење покрајинског и локалних програма заштите животне средине. У марту 2016. године Скупштина АП Војводине усвојила је још увек важећи ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ АПВ 2016–2025. Како ће крајем следеће године истећи важност овог документа, неопходно је усвојити нови.
Када локална стратегија истекне, нова се не израђује и не усваја
У Националном програму (2010) може се читати о „непостојању стратегија заштите животне средине и одрживог коришћења природних ресурса“, као једном од седам општих узрока проблема у животној средини. Да се стање временом није побољшало, него се у извесном смислу чак погоршава, показују резултати наших истраживања.
У 2011. години је усвојен локални еколошки акциони план (ЛЕАП), програм заштите животне средине (ПЗЖС) или Зелену агенду имало 42 општине и града. Од тога било је 25 важећих докумената, док је за њих 17 важност већ била истекла. У 2014. години, забележено је 46 општина и градова, од којих су 23 документа још увек била важећа.
На крају, у 2023. години је 67 ОПШТИНА И ГРАДОВА имало усвојену стратегију, АЛИ ЈЕ САМО 20 ДОКУМЕНАТА још увек било важеће. Од 67 општина и градова, само њих 42 има документ доступан на сајту, док 25 документа није доступно. Чак 13 од 20 важећих стратегија је ПРЕД ИСТЕКОМ ВАЖНОСТИ – три ће истећи ове, а 10 следеће године.
Збирним прегледом свих истраживања примећује се да расте број општина са усвојеном стратегијом, али опада број оних који имају важећи документ. Разлог оваквог стања је тај што када истекне важност стратегије, општина/град у највећем броју случајева не ради ревизију, не израђује и не усваја нову.
Уочавају се и проблеми колико се ови планови заиста спроводе и остварују, да ли постоје извештаји о њиховом спровођењу, колико је јавност суштински учествовала у њиховој изради и колико су грађани информисани о постојању и значају ових планова, што може бити тема неког наредног истраживања.
Програм заштите природе има само једна општина у Србији
Од 2009. године општине и градови имали су прописану обавезу да доносе и посебне програме заштите природе. Ова обавеза је укинута 2021. године, када је изменама Закона прописано да се доносе мере заштите природе у оквиру других планских докумената. У периоду када је то било обавезно, једино је Општина Љубовија 2013. године донела ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗА БИОДИВЕРЗИТЕТ.
Прегледом 42 јавно доступна документа (ЛЕАП, ПЗЖС), утврдили смо да само њих 22 САДРЖИ ПОГЛАВЉЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ са описом стања и циљевима, док код 20 њих ово поглавље потпуно изостаје, или је слабо обрађено, или нема циљева заштите природе. У неколико случајева, на пример у програму Града Новог Сада, наведено је да ће се „циљеви заштите природе дефинисати у Програму заштите природе“, што се није остварило, када се узме у обзир да је овакав програм усвојила само Општина Љубовија.
Кључни налаз истраживања – У дужем временском периоду, органи власти на свим нивоима не придају довољно значаја планирању ни заштите животне средине, ни природе, нити им је то приоритет.
67 општина и градова (или 46%) до сада је усвајало програм заштите животне средине, док 78 општина и градова никада није имало овај програм.
20 од ових 67 општина има важећи програм, али је њих 13 пред истеком.
47 од ових 67 општина је у неком периоду усвојио овај програм, који је истекао, а нови није сачињен, ни усвојен. Иако је од 2011. године порастао број општина које су усвојиле програм, у истом периоду смањио се број важећих програма.
42 од ових 67 општина има доступан програм на свом сајту, док 25 нисмо пронашли.
1 општина (Љубовија) има програм заштите природе (биодиверзитета).
Препоруке за унапређење стања:
- Министарство заштите животне средине да убрза израду новог Националног програма заштите животне средине.
- Министарство и Покрајински секретаријат за заштиту животне средине да планирају средства и кроз конкурсе суфинансирају израде програма заштите животне средине општина и градова.
- Министарство и Покрајински секретаријат за заштиту животне средине да учешће општина и градова на конкурсима које расписују за суфинансирање различитих програма услове постојањем локалних програма животне средине.
- Да Народна скупштина правно пропише примену Архуске конвенције и обезбеди суштинско, а не само формално учешће јавности у поступку израде планова заштите животне средине, у извештавању о спроведеним плановима и њиховој ревизији, на свим нивоима власти.
О методологији истраживања
Урадили смо три истраживања на тему постојања и рокова важности локалних програма и стратегија заштите животне средине, и то 2011, 2014. и 2023. године. Од свих 145 општина и градова у централној Србији и АП Војводини, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражили смо следеће документе: Локални еколошки акциони план (ЛЕАП), или локални Програм заштите животне средине (ПЗЖС), или Зелену агенду (ЗА), а 2023. године још и локални програм за заштиту природе. Тражили смо да нам се достави усвојен документ, или линк према документу на сајту, или број службеног гласила где је документ јавно објављен. Поред одговора које смо добили, за потврду постојања докумената претраживали смо сајтове општина и градова, тражећи документе или њихово помињање у другим документима.
Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ). Sadržaj izveštaja isključivo je odgovornost ekološkog centra Stanište i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD-a, BOŠ-a ili ostalih partnera na projektu.
