Драстичне казне за удружења грађана

14. фебруар 2018.

Након што је Агенција за привредне регистре (АПР) покренула поступке против неколико хиљада удружења грађана, због пропуштања достављања ИЗЈАВЕ О НЕАКТИВНОСТИ, многе од њих добиле су судски позив.

Закон о рачуноводству, у члану 33, прописује обавезу достављања АПР-у годишњег финансијског извештаја. Ову обавезу имају сва правна лица – привредна друштва, задруге, установе, али и невладин сектор (удружења, спортска удружења, фондације).

Правно лице које није имало прихода ни расхода (без пословних догађаја), нити у пословним књигама има податке о имовини и обавезама, уместо извештаја, дужно је да до 28. фебруара достави изјаву о неактивности. Образац изјаве може се преузети на сајту АПР-а, а за њено јавно објављивање треба платити накнаду од 300 динара.

 Агенција има законску обавезу да тужилаштву поднесе пријаве за привредни преступ против правних лица која нису доставила финансијске извештаје, односно, изјаву о неактивности. За 2014. годину АПР је поднела преко 30.000 пријава, од чега се 4205 односи на удружења грађана, по подацима Еколошког покрета Оџака. У току је поступак подношења пријава за 2015. годину, а за 2016. још није започет.

Јавно тужилаштво одлучује о томе да ли ће поднети оптужни предлог суду или одбацити пријаву. Запрећена законска казна је од 100.000 до 3.000.000 динара за правна лица, односно 20.000 до 150.000 динара за одговорно лице. На насловној страници сајта АПР-а стоји податак да тренутно у Србији има 31.022 регистрована удружења грађана.

Правна држава јесте једна од највећих друштвених вредности и невладин сектор се залаже за доследну примену прописа. Сваки оснивач удружења јесте одговоран за законито пословање и не може се позивати на непознавање прописа. Попуњавање изјаве није захтевна обавеза, нити је трошак од 300 динара висок. Можда има и оних који намерно нису послали извештај или изјаву, а њихово удружење је имало промет.

Међутим, прописи морају бити разумни, њиховом применом треба да се оствари или заштити јавни интерес, а не да се отежа рад и пословање. Велика већина удружења грађана у Србији је у финансијски тешком положају, посебно она која због искрене и доследне борбе за вредности цивилног друштва нису по вољи доносиоцима одлука. Највећи број њих ради без било какве новчане подршке локалне самоуправе, државе, међународних и приватних фондација. То се јасно види по броју удружења против којих су поднете пријаве.

Без прихода и промета на рачуну не могу се платити услуге књиговодствених сервиса, који могу правно посаветовати удружења и указати на законске обавезе. Уместо да се баве озбиљним проблемима, државни органи уложиће значајно време и ресурсе без резултата. Пресуде ће бити ненаплативе, јер се без прихода не може платити ни казна за привредни преступ. Због тих пресуда неактивна удружења не могу ни да се угасе. Да ли ће се онда ликвидирати кроз стечај? Ко ће то да спроведе и плати? Зато целу ову акцију видимо као симулирање правне државе.

Да законодавни и извршни државни органи приликом доношења и спровођења прописа недовољно уважавају стварност, указује пример oтварања подрачуна у Управи за трезор. Прво је 2013. године прописана обавеза отварања подрачуна за сва удружења која добијају новац из јавних извора. Када је отворено 15.000 подрачуна, после годину дана, обавеза је укинута. Многа удружења су тада затворила подрачуне, да не би имале непотребне трошкове, а онда је, почетком 2016. године ова обавеза поново уведена.

Члан 2. Закона о привредним преступима прописује да није привредни преступ она повреда прописа о привредном или финансијском пословању која, иако садржи обележја привредног преступа, представља незнатну друштвену штетност због малог значаја и због незнатности или одсутности штетних последица. Каква објективна друштвена штета настаје када неко удружење грађана, које нема никакве приходе ни расходе, пропусти да о томе достави изјаву?

Уместо бирократизованог приступа „фали ти један папир“ и покретања поступака могло се покушати са делотворнијим начинима. На пример, писмено опоменути удружења која нису испунила законску обавезу, затим одобрити додатни рок за испуњење, омогућити брисање из регистра неактивних удружења, па тек онда до краја спровести пропис. Тако би се рационално користили државни ресурси, а удружења грађана и њихови правни заступници поштедели непријатности и трошкова.

Корисни линкови: