Ни довољно новца, ни заинтересованих за пошумљавање у Војводини
Две трећине новца за пошумљавање, који је на конкурсима нудио Фонд за шуме АП Војводине, остало је недодељено и непотрошено. То указује да су други, системски, а не само новчани разлози пресудни што пошумљавање у Војводини изостаје.
Покрајински Фонд за шуме основан је 2010. године. Фонд би требало да буде најважнији инструмент подстицаја за повећање шумовитости Војводине. Читајући годишње програме и извештаје о остварењу тих програма, уочава се, међутим, прилична неделотворност и неефикасност Фонда, који очито не успева да оствари своју сврху и функцију.
Средства недовољна, али ни то што се има не троши се на пошумљавање
Закон о шумама прописује накнаде за коришћење и за промену намене шума, које су 70% приход покрајинског, а 30% буџета општина и градова. Прописано је и да се новац од ових накнада користи кроз покрајински и локалне фондове за шуме. У последњих 8 година (2014–2021), збирни приходи покрајинског Фонда од ових накнада износили су око 755 милиона динара. По програмима је планирано да се на мере прописане законом потроши више од 1,5 милијарди динара, али у извештајима стоји да је стварно потрошена само половина од планираног, око 782 милиона динара.
С обзиром на потребе, овај износ је недовољан. Међутим, ни то што се има, не троши се у значајној мери на подизање нових шума. Убедљиво највише новца у Фонду троши се на изградњу шумских путева, што је активност даљег коришћења шума. Велики раст потрошње на шумске путеве почиње од 2016. године, чак 4 до 7 пута више него што је било у 2014. и 2015. години. Истовремено знатно пада износ потрошен на подизање нових шума. Тако је од 2016. године укупно 408 милиона динара, или две трећине свих средстава Фонда, потрошено на шумске путеве, највише у 2020. години, чак 85%. Са друге стране, на подизање нових шума је у истом периоду укупно потрошено око 67 милиона динара, или око 11% свих расхода Фонда.
Од 2014. године, готово сваке наредне године се за пошумљавање планирало мање новца него претходне. Прво је у 2014. години планирано да се потроши 89 милиона динара. Затим је у 2016. планирано 64 милиона, потом 30 милиона у 2018. години, да би се у 2020. години дошло до екстремног случаја, када су из програма Фонда избрисана сва средства за пошумљавање, осим раније уговорених обавеза. Али, од планираног стварно је потрошено вишеструко мање. Од 2016. године, тек између 2 и 14 милиона динара годишње.
Слаба заинтересованост за конкурсе Фонда
На ова апсурдна стања, да у Фонду за шуме нема пара за пошумљавање, јавно је реаговала мрежа „Пошумимо Војводину“ у САОПШТЕЊУ ЗА ЈАВНОСТ.
То је навело Игора Мировића, председника Покрајинске владе, да означи локалне самоуправе као непособне или незаинтересоване да организују пошумљавање, као и да се у наредном периоду у овој области мора уложити знатно више напора. После реаговања мреже, у Фонду за шуме је за пошумљавање поново почело да се планира и троши знатно више новца – 51 милион динара планирано у 2021. години, а потрошено око 30 милиона.
Да пуко повећање износа новца који се нуди неће довести и до већег пошумљавања постало јасно већ 2022. године, када је планирано 60 милиона динара, али је додељено само око 8 милиона, јер је на конкурсу било само четири пријаве општина и јавних предузећа. Иначе је било слабо интересовање за конкурсе Фонда током целог периода. У 2014. години било је само 14 пријава, док је у 2022. години било најмање до сада. Овакав одазив на конкурсе указује да поред незаинтересованости постоје и други, системски проблеми који пошумљавање онемогућују.
Када се све сабере, средствима Фонда за шуме је у последњих 9 година подигнуто само нешто више од 1100 хектара нових шума, бар по доступним извештајима. Таквим темпом требаће око 1500 година да се шумовитост у Војводини подигне на оптимални ниво, под условом да сачувамо постојеће шуме. Може се закључити да је Фонд за шуме АП Војводине неделотворан, да не може остварити циљеве због којих је основан и да се мора уложити знатно више напора како би се уочили и отклонили сви правни, административни и технички недостаци који онемогућавају и отежавају пошумљавање, али и вредносни недостаци, који доводе до незаинтересованости за пошумљавање.
Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.
Пројекат „Пошумимо Војводину – Платформа за учешће јавности у одлучивању о јавним политикама заштите природе и пошумљавању у АП Војводини“ спроводе Еколошки центар „Станиште“ (Вршац), Удружење за заштиту шума (Нови Сад), Покрет горана Сомбор и Удружење „Зелени мост“ (Банатски Брестовац).
Овај материјал израђен је у оквиру програма ЕКОСИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида). За садржај овог материјала је одговоран искључиво аутор. Млади истраживачи Србије и Сида не деле нужно ставове и тумачења изречена у овом материјалу.
