Регистар заштићених подручја природе

На сајтовима државних институција, подаци о заштићеним подручјима природе нису лако доступни, неажурни су, непотпуни и непрегледни. У циљу да грађанима олакша увид у стање и статус заштићених подручја, тим ЕЦ „Станиште“ урадио је регистар заштићених подручја „из сенке“, са могућношћу претраживања.

Завод за заштиту природе Србије од 1949. године води Централни регистар заштићених подручја. Централни регистар је књига 42х30 центиметара, у коју су ручно уписивана заштићена подручја у Србији, свако на посебној страници. Доношењем Закона о заштити животне средине 1991. године, уведене су категорије (I, II и III) заштићених подручја, као и израда студије заштите, као део поступка проглашења. Од тада се нова подручја проглашавају у складу са овим Законом, а за раније проглашена постоји обавеза да се у поступку ревизије са њим ускладе. Од 1991. године отворена је друга књига Централног регистра, у коју су уписивана категорисана подручја, новопроглашена, као и она код којих је урађена ревизија. Овакав начин ручног уписивања у књиге и даље се спроводи.

Шта је од података доступно јавности?

У дигиталном добу „ручни“ и „папирни“ начин евидентирања делује превазиђено, али то је тренутно најпоузданији регистар заштићених подручја у Србији доступан јавности. На сајтовима републичког и покрајинског Завода за заштиту природе није једноставно утврдити број заштићених подручја природе у Србији, ни друге основне информације.

На сајту РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ, заштићена подручја распоређена су по врстама, али подаци нису уједначени, нису исти за сва подручја и нису дати у облику приступачном за претраживање. Подаци о националним парковима, парковима и резерватима природе дати су тако да се за свако заштићено подручје учитава посебна страница, док за заштићена станишта и споменике природе података нема.

На сајту је доступан извод из Централног регистра, са стањем из априла 2022. године, у којем су заштићена подручја поређана по врстама. За сва подручја недостају подаци о категорији, затим често нема података о управљачу и службеном гласилу у којем је објављена одлука о проглашењу, нарочито за подручја проглашена пре доношења Закона из 1991. године, као и о статусу заштите – да ли је заштита активна, у ревизији, или предложена за скидање. Највећи недостатак је што је извод у PDF облику, без могућности претраге. Тако није могуће подручја разврстати, на пример, по азбучном реду, години проглашења заштите, управљачима, по географском положају, по површини, статусу заштите, а често подаци недостају или нису уједначени.

На сајту ПОКРАЈИНСКОГ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ доступна је табела са стањем из децембра 2020. године, са подацима о 138 заштићених подручја на територији АП Војводине, такође у PDF облику, где су подручја поређана насумично, без икаквог сортирања и без могућности претраге.

Како и зашто смо урадили регистар заштићених подручја „из сенке“

Циљ нашег истраживања био је испитивање статуса и финансирања заштићених подручја. Орган власти који заштиту прогласи, по Закону о заштити природе је дужан да је финансира и да му управљач доставља извештаје о спроведеним мерама заштите. Зато је први корак био утврђивање листе заштићених подручја и органа власти који су заштиту прогласили. Како на сајту републичког Завода за заштиту природе не постоје употребљиви подаци, захтевом за приступ информацијама од јавног значаја тражили смо списак заштићених подручја разврстаних по категоријама. Добили смо одговор да се „наш захтев односи на информације које су већ доступне јавности” и да „право на информацију можемо остварити увидом у Централни регистар“ у седишту Завода у Београду.

У седишту Завода, из обе књиге Централног регистра преписали смо све податке за свако заштићено подручје природе у Србији, од почетка евиденције, закључно са децембром 2023. године. Издвојили смо 475 заштићених подручја. Од тога 315 подручја, или око две трећине има категорију, док њих 160, или око једне трећине – није категорисано. У Заводу постоји дигитални облик регистра, са претраживањем података по критеријумима, али ова база података није доступна јавности. Тако смо одлучили да направимо наш регистар „из сенке“, који ће бити јавно доступан удружењима и грађанима на сајту ЕЦ „Станиште“. За преузете податке направили смо два претраживача, један за категорисана, други за некатегорисана подручја, са могућношћу претраге.

Од 315 КАТЕГОРИСАНИХ ПОДРУЧЈА њих 98 прогласиле су републичке власти, девет Скупштина АП Војводине, а 208 скупштине општина и градова. Укупна њихова површина је нешто више од 741 хиљада хектара, што је 8,3% државне територије. Азбучни ред је основни редослед. Укључивањем једног или више филтера у исто време, могуће је издвајати подручја по критеријумима, уз податак о броју и укупној површини тако издвојених подручја.

Пример 1: Када се на основну листу од 315 подручја за филтер „врста“ укључи „предео изузетних одлика“, листа се смањује на 25 подручја, укупне површине 132.290 хектара. Затим ако за филтер „орган који је усвојио заштиту“ укључимо Влада Србије, листа се додатно смањује на 14 подручја укупне површине 103.809 хектара. Сада ако за филтер „година“ укључимо 2021, добићемо листу од три предела изузетних одлика, која је Влада Србије прогласила те године. На крају, можемо код филтера „управљач“ укључити „Србијашуме“ и добићемо као резултат једно подручје.

Пример 2: Прво за филтер „врста управљача“ укључимо „удружење грађана“ и добићемо резултат од 28 подручја која имају удружење грађана за управљача, укупне површине 17.473 хектара. Затим за филтер „врста“ укључимо „споменик природе“ и добићемо листу од 18 споменика природе којима је удружење грађана управљач. На крају за филтер „орган који је усвојио заштиту“ укључимо „Лучани Скупштина општине“ добићемо резултат од 9 подручја којима је управљач Еколошко друштво „Драгачево“ из Гуче.

Посебно смо издвојили регистар НЕКАТЕГОРИСАНИХ ПОДРУЧЈА. Ова подручја успостављена су пре 1991. године, и ту спадају она код којих никада није покренут поступак ревизије заштите и усклађивање са новим прописима, или она код којих јесте урађена ревизија, али није донета нова одлука о заштити. Затим подручја која су у поступку скидања заштите, или она која су у међувремену постала део већег, касније установљеног подручја, те она која се налазе на територији АП Косово и Метохија.

За сва ова подручја у Регистру постоје подаци о врсти, али те врсте по новом Закону више не постоје. За сва подручја постоји датум доношења одлуке о заштити, а за већину недостају подаци о површини и управљачу. По нашем искуству, некатегорисана подручја су заштићена само „на папиру“. Током истраживања нисмо пронашли ниједан програм, ни извештај управљача, ни за једно некатегорисано подручје.

Колико је поуздан регистар „из сенке“?

Подаци су преузети из папирног облика државног Централног регистра, те верујемо да је тачност висока. Читајући Централни регистар, видели смо напомене да су код појединих заштићених подручја органи власти донету одлуку о заштити, или о скидању заштите, доставили Заводу тек након више година. Тако постоји могућност да за нека подручја ажурирани подаци о статусу нису уписани у Централни, те их нема ни у нашем регистру. У међувремену смо добили идеје како да регистар развијемо даље. Покушаћемо да за свако подручје пронађемо и додамо одлуку о заштити, затим њихов статус (у поступку ревизије, или предложено за скидање заштите), извештаје о спроведеним годишњим програмима управљања (за подручја за која ови извештаји постоје), можда и графички интерактивни приказ на карти Србије, и друга побољшања.

Овај текст и истраживање објављени су у оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији“, који финансирају Европска унија (ЕУ) и владе Швајцарске, Шведске и Србије, а спроводи Програм за развој Уједињених нација (УНДП) у Србији у сарадњи са Министарством заштите животне средине, Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком (ЕИБ). Садржај текста, као и резултати приказани у њему, искључива су одговорност Еколошког центра „Станиште“ и не одражава нужно ставове Европске уније (ЕУ), Владе Швајцарске, нити Програма Уједињених нација за развој (УНДП).