Резултати 10. Омладинског волонтерског кампа „Вршачке планине 2020“

24. децембар 2020.

Еколошки центар „Станиште“ је од 18. до 27. септембра 2020. године, у Пределу изузетних одлика (ПИО) „Вршачке планине“ одржао 10. Омладински волонтерски камп. Учествовали су студенти Географског факултета у Београду, смер Геопросторне основе животне средине и Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду и њихови ментори. Постигнути су следећи резултати:

Обележавање граница заштићеног подручја

Једна од најважнијих законских обавеза управљача је обележавање спољних и унутрашњих граница заштићеног подручја. Обележавање се врши жутом бојом и тако се видљиво разграничавају режими заштите, што је значајно за одрживо коришћење природних ресурса. Дужина спољне границе ПИО „Вршачке планине“ је око 65 km, а унутрашње границе између I и II, затим I и III, као и II и III степена је око 30 km. Сва обележавања до сада, у дужини од око 25 km, урадили су студенти током кампова.

Ове године је обележено 8,16 километра спољне границе у јужном делу, од зоне близу Планинарског дома до зоне у близини села Сочица. Обележавање је урађено коришћењем професионалне GPS опреме. Позициониране су и меморисане све тачке, за случај да неко стабло падне, или да се на други начин изгуби ознака.

Овде можете погледати КООРДИНАТЕ ОБЕЛЕЖЕНИХ ТАЧАКА, на преломима граничне линије, а координате су дате у метрима.

Тематске карте Вршачких планина

На основу теренских и података из литературе, студенти су урадили више тематских карти ПИО „Вршачке планине“, чиме су обогатили базу података.

Објашњења:

Хипсометријска карта – Урађена на основу EUDEM дигиталног модела висина (DEM – Digital Elevation Model), резолуције 25 m, који је преузет са Open source сервиса Copernicus, израђена је у QGIS софтверу. Хипсометријски појасеви су на 50 метара надморске висине, са осенченим рељефом (Hillshade), добијеним из поменутог дигиталног модела висина. EUDEM је послужио и као основа за добијање наредне три карте (нагиба, експозиције и класа закривљености терена). EUDEM и из њега изведени подаци, осим за анализу топографије Вршачких планина, служиће и за друге комплексне и вишекритеријумске анализе истраживаног простора (нпр. анализа угрожености клизиштима, ерозијом, итд). Можете преузети ТАБЕЛУ са површином и уделом висинских зона.
Нагиб терена – представља вертикални угао који заклапају површина терена и хоризонтална раван, На основу добијеног нагиба урађена је карта нагиба терена ПИО „Вршачке планине“, са зонама нагиба од 5°. Можете преузети ТАБЕЛУ са површином и уделом нагиба.
Експозиција терена – представља азимут највећег нагиба за посматрану тачку. На основу добијене експозиције по азимуту, урађена је карта експозиције терена ПИО „Вршачке планине“, са 8 страна света (4 основне и 4 изведене).
Вертикална и хоризонтална (профилна и планарна) закривљеност терена – базиране су на другим изводима површи; стопе промене првих извода, као што су нагиб и експозиција. На основу профилне и планарне закривљености, које могу да имају вредности такве да се у њима терен класификује као конкаван, раван или конвексан, урађена је карта закривљености терена, са 9 класа, у зависности од комбинације вредности профилне и планарне закривљености.

Попис херпетофауне и остењака

Студенти оба факултета заједнички су на терену пописивали примерке херпетофауне у ПИО „Вршачке планине“, Споменику природе „Стража“ и околини Вршца. На основу теренских налаза урађена је Web GIS карта. Такође, студенти географије наставили су идентификацију и инвентар остењака, ажурирајући постојећу базу података, која је резултат теренских истраживања са претходних кампова.

Снимање дроном

Неколико локалитета снимљено је мини-дроном Parrot Anafi, који је опремљен савременом 4K камером. Осим снимања видео записа и фотографисања за потребе израде промотивног материјала, снимљени су одређени локалитети у Малом вршачком риту. Снимање је извршено по редовима, са међусобним преклапањем редова од 80% и добијен је геореференцирани ортофото снимак високе резолуције од 5 центиметара, као и геореференцирани дигитални модел површина (DSM – Digital Surface Model), на основу ког је направљен и 3D модел истраживаног терена. Снимци су обрађени у Оpen source софтверу WebODM. Сврха снимања је да се добију поуздане информације о стању вегетације и водених површина, како би се пратиле промене током времена.