Ветрозаштита на ветрометини
„Непостојање пољозаштитних појасева, заштитног и ваншумског зеленила“ – високо je рангирана развојна слабост у Просторном плану АП Војводине за период 2011–2020. У истом документу, да би се стање побољшало, планирано је „оснивање заштитних појасева на 800 километара годишње“. Истраживање мреже „Пошумимо Војводину“, показује да су локалне и покрајинске власти у периоду 2014–2023 чиниле изузетно мало да се планирано оствари.
Половина, или 22 ОД 45 ОПШТИНА И ГРАДОВА У ВОЈВОДИНИ, у последњих десет година никада није финансирала подизање ветрозаштитних појасева. Ни већина од остале 23 локалне самоуправе није се нарочито потрудила. Најчешће се садња спроводила само у једној, две, или три од 10 година. Једино је ПАНЧЕВО ТОКОМ ЦЕЛОГ ПЕРИОДА имало ову меру, а Сомбор у девет година.
Посматрано по годинама, највише општина и градова је садило појасеве 2017. године, њих 15, или трећина, а најмање 2022. године, тек њих 7, или око 15%. Просечно тек СВАКА ПЕТА ОПШТИНА У ВОЈВОДИНИ новац од закупа земљишта улаже у ветрозаштитне појасеве, са трендом смањења овог броја последњих година.
По подацима до којих се може доћи, у АП Војводини је половином прошле деценије постојало само око 450 хектара заштитних појасева и засада, од чега је око 40% било очувано, а остало проређено, запуштено, или деградирано. Вероватно је садашње стање још неповољније. Законом о пољопривредном земљишту је прописано да се новац од закупа државног земљишта улаже у мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, у које, између осталог, спада и подизање ветрозаштитних појасева. Међутим, ова мера се у Војводини ретко где и када спроводи и финансира.
Општине и градови системски занемарују ветрозаштиту
За 10 година су општине и градови збирно у ветрозаштитне појасеве уложили око 348 милиона динара. Међутим, значајне износе уложили су само Панчево (130 милиона динара, или око 37% од укупно утрошеног износа за све општине), те Сомбор (51 милион динара, или око 15% укупног износа). Ова два града уложила су ВИШЕ ОД СВИХ ОСТАЛИХ ОПШТИНА И ГРАДОВА ЗАЈЕДНО.
Поред све мањег броја општина и градова које подижу појасеве, у ову меру се улаже и све мање новца. Највише у 2015. години – 72,8 милиона динара збирно за све општине и градове, најмање у 2023. години – 16,3 МИЛИОНА ДИНАРА.
Све је мањи и постотак новца који се улаже у подизање ветрозаштитних појасева, у односу на износе којима се финансирају остале мере заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. У 2016. години, у ветрозаштиту је уложено 3,4% од укупног износа за све мере, док је у 2023. УЛОЖЕНО 0,95%. То указује да је на делу системско занемаривање подизања ветрозаштитних појасева.
Покрајина не финансира подизање ветрозаштитних појасева
По извештајима о спровођењу покрајинског програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, АП Војводина није финансирала подизање ових појасева у периоду 2014–2023, нити је расписивала такве конкурсе.
У АП Војводини су, такође, последњих година значајно опали износи уложени у заштиту и уређење, а знатно ПОРАСЛИ ЗА МЕРЕ КОРИШЋЕЊА пољопривредног земљишта. У 2015. години, трошкови за мере коришћења земљишта чинили су 25% од укупних издатака за све мере, да би у периоду 2017–2022. на ове мере трошено између 42% и 48%. Највише за изградњу, реконструкцију, санацију и набавку опреме за наводњавање, затим за конструкцију и опремање за производњу у пластеницима, као и за набавку опреме за заштиту воћњака и винограда од временских непогода. Корисници новца за ове мере су пољопривредна газдинства.
Не спорећи значај ових мера, ипак се ради о улагању у приватну имовину малог броја корисника, а не у јавни интерес. Тежиште политике морало би бити спровођење мера од општег интереса заједнице. Зато би у покрајински програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта требало уврстити суфинансирање подизања ветрозаштитних појасева у значајним износима, као и у остале мере заштите и уређења, а смањити износе намењене за мере коришћења земљишта.
Конкурси Министарства заштите животне средине
Министарство заштите животне средине сваке године расписује јавне конкурсе за пошумљавање деградираних површина, заштићених подручја природе, градских паркова, јавних површина и подизање ветрозаштитних појасева.
У периоду 2022–2024, додељена су средства И ОПШТИНАМА И ГРАДОВИМА У АП ВОЈВОДИНИ, између осталог и за ветрозаштитне појасеве. Подржано је између 15 и 18 општина и градова годишње, са између 46 и 84 милиона динара, збирно за све мере и све општине и градове.
Не доводећи у питање важност иницијативе Министарства да допринесе унапређењу стања, значајан део подржаних активности је, ипак, у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, јер се ради о мерама развоја производних функција шума и управљања земљиштем. Пре ових конкурса, било је потребно да се законима о шумама, и о заштити природе, пропише да у заштићеним подручјима природе приоритет имају еколошке и заштитне, а не производна функција шума, која се огледа у интензивној комерцијалној сечи. Такође и Законом о министарствима детаљније описати и боље раздвојити надлежности између ова два министарства.
ПРЕГЛЕД ИЗНОСА НОВЦА за подизање ветрозаштитних појасева за сваку локалну самоуправу у АП Војводини и сваку годину у периоду 2014–2023.
Ветрозаштитни појасеви имају много корисних функција, а међу најважније свакако су те да спречавају ефекте ерозије дејством ветра, разношење земљишта и наношење материјала на плодно земљиште, смањују испаравање воде из земљишта и усева, снижавају температуру и чувају влажност земљишта, ублажавају ефекте суше и поплаве, повећавају квалитет земљишта, пружају уточиште за птице и инсекте.
Налази истраживања
Износ новца који се улаже у подизање ветрозаштитних појасева је низак и смањује се током година – са 72,8 милиона динара у 2015, на 16,3 милиона динара у 2023, збирно за све општине и градове и АП Војводини.
- Број општина и градова које подижу ветрозаштитне појасеве је низак и смањује се током година – са 15 општина и градова у 2017, на 7 у 2022. Просечно тек свака пета општина у АП Војводини новац од закупа земљишта улаже у ветрозаштитне појасеве.
- 22 од 45 општина и градова у Војводини, у последњих 10 година никада нису финансирале меру подизања ветрозаштитних појасева.
- Постотак који се од укупних издатака за све мере у вези пољопривредног земљишта улаже у меру подизања ветрозаштитних појасева је низак и смањује се током година – са 3,4% у 2015, на 0,95% у 2023. години. То указује на системско занемаривање ветрозаштите.
- Годишњи извештаји о коришћењу новца од закупа земљишта садрже само износ новца који је планиран и утрошен на спровођење мере, али не и учинке – колико километара/хектара појасева је подигнуто, колико још треба да се подигне, какви су резултати спровођења мере. На основу извештаја није могуће пратити испуњење циљева из Просторног плана АПВ.
- АП Војводина кроз своје годишње програме заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, у периоду 2014–2023. није финансирала меру подизања ветрозаштитних појасева.
Препоруке за унапређење стања
Истраживање указује да су општине и градови у Војводини врло слабо заинтересовани за подизање ветрозаштитних појасева, тако да се самоиницијативно побољшање стања не може очекивати од локалних власти. За такву промену Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство мора дати одлучан подстицај, на шта указује пример конкурса Министарства заштите животне средине. Предлажемо да се у оквиру програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта АП Војводине за 2025. годину уврсте нове мере:
- Суфинансирање израде планова подизања ветрозаштитних појасева и суфинансирање подизања ветрозаштитних појасева.
- У оквиру поменутог програма могу се смањити издаци за мере коришћења, а повећати за мере заштите пољопривредног земљишта.
Покрајински секретаријат, такође, у оквиру својих надлежности може спровести, или код других државних органа иницирати спровођење других мера, као што су решавање имовинско-правних и катастарских проблема на земљишту и издвајање земљишта за подизање ветрозаштитних појасева, решавање питања неговања, управљања/газдовања након садње, комасација, као и сарадња са другим секторима и заинтересованим странама (саобраћај – ЈП „Путеви Србије“, удружења ловаца, риболоваца, пчелара…).
Најдужи поступци заштите били су за подручја Слатине у долини Златице (13 година), Мртваје Горњег Потисја, Потамишје и Клисура Ђетиње (12 година), Стара Тиса код Бисерног острва и Бегечка јама (11 година), те Жељин и Кањишки Јараши (10 година).
Методологија истраживања
Коришћена је метода анализе докумената. Закон о пољопривредном земљишту (члан 71) прописује да се новац од закупа државног пољопривредног земљишта распоређује тако да је 30% приход буџета Републике, затим 30% буџета Војводине и 40% буџета општине или града где се налази земљиште у закупу. Прописано је да се овај новац троши кроз годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Општине и градови дужни су да Министарству пољопривреде доставе годишњи извештај о коришћењу ових средстава, до 31. јануара, за претходну годину.
Извор података били су ови извештаји. Од свих 45 војвођанских општина и градова, као и од Управе за пољопривредно земљиште, тражили смо извештаје за период од 10 година (2014–2023). За 400 извештаја утврдили смо да постоје, док смо за 50 добили потврду од општина/градова, као и од Управе, да нису израђени или да не постоје. Током истраживања прегледали смо све постојеће извештаје.
Извештаји садрже листу спроведених мера, са утошеним износима за сваку меру. У мере уређења земљишта спадају: комасација, обележавање парцела, добровољно груписање парцела, наводњавање и одводњавање, уређење атарских путева, мелиорација, претварање необрадивог земљишта у обрадиво, и друго. У мере заштите земљишта спадају: рад и опремање пољочуварске службе, одбрана од града, подизање ветрозаштитних појасева, биолошка рекултивација, противерозивне мере и друго. Као извор података коришћене су и одлуке о додели средстава по јавном конкурсу за пројекте пошумљавања, за период 2022–2024, доступне на сајту Министарства заштите животне средине.
