О пошумљавању Војводине на Светски дан шума
У оквиру мреже „Пошумимо Војводину“ спровели смо истраживање о стању финансирања пошумљавања у АП Војводини. На Светски дан шума у „Тачки сусретања“ у Вршцу представили смо резултате истраживања.
Са око 7% територије под шумама, Војводина је једна од најмање пошумљених регија Европе. Иако такво стање узрокује штете у пољопривреди и на здрављу људи, које се могу мерити десетинама милиона евра годишње, у овој области већ деценијама нема помака на боље. Како бисмо утврдили тачно стање, наш истраживачки тим тражио је и добио документе од органа АП Војводине, затим од свих 45 општина и градова Војводине, као и од свих шумских расадника. Резултати анализе указују на велике проблеме који пошумљавање онемогућавају или ограничавају.
Буџетски фонд за шуме АП Војводине требало би да буде најважнији инструмент за спровођење политике пошумљавања. Међутим, средства Фонда су више него недовољна, а и то мало што се има не троши се на ново пошумљавање, већ највише на изградњу шумских путева. На локалном нивоу је стање још неповољније, јер од 45 општина и градова у АП Војводини, само једна општина имала је годишње програме, а само три вишегодишње планове пошумљавања. Само њих три су имале меру подизања заштитних појасева у програму заштите и уређења пољопривредног земљишта. Шумским расадницима у Војводини недостају површине, стручна подршка, радна снага. У расадницима се производи мали број углавном страних врста. Расадници не могу произвести довољан број квалитетних, разноврсних, еколошки вредних садница за значајнија пошумљавања. Када би се у буџетима на свим нивоима и определило знатно више новца, стање се не би битније побољшало, јер постоји још низ проблема који пошумљавање ограничавају или онемогућавају, од катастра и имовинско-правних односа, до невољности да се пољопривредно земљиште издвоји за пошумљавање.
О свим овим чињеницама упознати су грађани Вршца и представници удружења грађана, у „Тачки сусретања“, на трибини која је одржана 21. марта, на Светски дан шума. Такође су се грађани договорили око праваца заједничког деловања и метода јавног притиска ка доносиоцима одлука, у циљу унапређења стања.
Истраживање смо спровели у јесен 2021. године, у партнерству са Удружењем за заштиту шума из Новог Сада, Покретом горана Сомбора и Удружењем „Зелени мост“ из Банатског Брестовца.
