Петиција „Пошумимо Војводину“ – Реакције, мишљења и ставови грађана

Од када је основана 2020. године, мрежа „Пошумимо Војводину“ истражује како се планира и колико финансира пошумљавање у Војводини, на покрајинском и локалном нивоу, како би аргументовано наступала према јавности и властима. Комуницирамо са грађанима, трудимо се да препознамо и артикулишемо ставове и потребе јавности, како би их представили носиоцима власти – доносиоцима одлука. Тако покушавамо да утичемо на то какве ће те одлуке бити и да ли ће допринети очувању и унапређењу постојећих шума и повећању површина под шумама у АП Војводини.

Током два месеца кампање и петиције за измене закона, а у циљу отклањања дела проблема који пошумљавање у Војводини ограничавају, имали смо интензивне контакте са грађанима, на интернету и уживо. Више од 20 објава допрло је до 750.000 корисника, који су оставили више од 1000 коментара на друштвеним мрежама и онлајн петицији, или су послали поруке на станици мреже и електронском поштом. У око 25 општина и градова поделили смо 20 хиљада летака и разговарали са грађанима. Пажљиво смо прочитали и саслушали сва мишљења и закључили следеће:

• Велика већина грађана разуме значај постојања шума и њихов повољан утицај на квалитет живота, економију и здравље. Сматра да је шумовитост Војводине недовољна и жели да буде већа. Они који мисле да у Војводини, са интензивном пољопривредом, нема места за шуме и да се не треба одрицати пољопривредног земљишта ради пошумљавања су заиста ретки.

• Већина грађана схвата узроке и проблеме који пошумљавање ограничавају и онемогућавају. Многи су имали свест о томе и пре читања објава са резултатима истраживања, јер су износили и своја лична негативна искуства. Грађани су јасно уочили отежане процедуре за пренамену земљишта, невољност општина и градова да пољопривредно земљиште издвоје за пошумљавање, јер не желе да се одрекну прихода од закупа, затим небригу након садње, уништења садница због давања у закуп раније пошумљеног земљишта, те постојање других приоритета, као најважније разлоге зашто пошумљавање изостаје. Таква лоша искуства имају и појединци и еколошка, ловачка, пчеларска удружења.

• Неповерење у способности и добронамерност надлежних органа, али и других актера је врло заступљено. Мањи број грађана сматра да би требало приступити конкретним акцијама садње шума без учешћа власти, занемарујући проблеме на чијем земљишту би се садило и ко би тим површинама управљао, што указује на добру вољу, али и на недостатак свести о проблемима и потпуно неповерење у надлежне. Сасвим мали део нема поверења ни у власти, али ни у иницијативе грађана, нити верује да ће икада доћи до пошумљавања. Постоје и они појединци који нису ни уочили да је тема ниска шумовитост у Војводини и које то последице оставља, већ су се бавили тиме ко је донатор кампање и какви прикривени циљеви иза тога стоје.

• Велики део грађана, али не већински, сматра да је кампања на неки начин непотпуна и недовољна. По њиховом мишљењу, повећање површина под шумама није најважније у овом тренутку, већ је много важније очување постојећих шума, већа контрола сече, сузбијање корупције, прекомерне и незаконите сече, бољи рад инспекције, судова и других институција, промена начина управљања шумама, нарочито у заштићеним подручјима природе, као и промена друштвеног става у правцу већег вредновања еколошких, а не производних функција шума. Овај део јавности има изразито неповерење у државне органе и јавна предузећа, која сматра корумпираним, указује на спрегу и слагање интереса између органа који спроводе прописе и дрвне индустрије, сматра да повећање шумовитости под оваквим друштвеним околностима и вредновањима може донети само још више експлоатације и корупције.

Сви ови ставови утицаће несумњиво и на активности наше мреже, јер желимо да што веродостојније заступамо интересе грађана у проблему шумовитости Војводине. Наставићемо пажљиво да ослушкујемо како грађани реагују, шта поручују властима, али и нама, који смо се прихватили тога да делујемо у име јавности. У блиској будућности покренућемо анкету на којој ћемо прикупити још мишљења и ставова грађана о томе како они виде стање, решења и приоритете.