Шта се догодило са еколошким активизмом у Србији?

Не треба бити велики стручњак како би се схватила упозоравајућа чињеница да је еколошко активистичко деловање у нашој земљи далеко од довољне, упркос мноштву проблема који су присутни. Умртвљеност друштва присутна је до те мере, да чак и у највише загађеним градовима, у којима би се очекивала активна и „наоштрена“ јавност, грађански активизам је сведен на елементарни ниво, или га уопште нема.

Тренутна друштвена клима не погодује еколошком активизму. Са једне стране, властодршци упорно обесхрабрују такве покушаје, стварајући утисак да су све иницијативе, предлози или захтеви јавности јалов посао, јер је власт неприкосновена у доношењу одлука. Са друге стране, велики број грађана посвећена је личном интересу толико да потпуно занемарује важност општег добра и не осећа потребу да негује и доприноси општим вредностима, у које свакако спада и животна средина.

Овакво сужење свести највише угрожава нове генерације, јер будући у свом искуству немају осведочење о другачијим стањима друштва, оне према томе не могу изградити квалитетну критичку свест.

Зашто је еколошки активизам у Србији замро, читајте у Еколисту број 72, у чланку БУДИМИРА БАБИЋА.