Војвођанске општине за пошумљавање незаинтересоване и неспособне
Само две војвођанске општине имале су у 2022. години програм коришћења новца од накнада за сечу шуме. Само једна има вишегодишњи план пошумљавања, док 25 њих није планирало да повећа површине под шумом. Само 8 њих је у 2021. години садило пољозаштитне појасеве са малим износима новца.
За коришћење шуме и промену намене шумског земљишта плаћају се накнаде. Тако онај ко сече шуму плаћа 3% од вредности посеченог дрвета. Од тога 70% добија покрајина, а 30% општина на чијој је територији шума. Законом је прописано да се новац од ових накнада користи кроз покрајински и локалне фондове за шуме.
У последњих осам година је више од две трећине војвођанских општина и градова имало приходе од ових накнада. Убедљиво највиши приходи су редовно бележени у Шиду, Новом Саду, Руми, Пећинцима, Сремској Митровици, Сомбору, где су највеће површине под шумама и где има највише сече. Тамо где нема шума, нема ни прихода од сече, или су они врло ниски. У 2021. години је 39 од 45 општина и градова имало приходе од накнада, а од тога њих 31 приходе веће од 100.000 динара. Тако општине са највећим недостатком шума имају најмање новца за пошумљавање, што упућује на закључак да се ове разлике могу изједначити једино кроз покрајински Фонд за шуме.
Новац од накнада за сечу шуме општине не троше на пошумљавање
У последњих осам година, збирни приходи војвођанских општина у градова од ових накнада износили су око 337 милиона динара. Овај новац није утрошен наменски, јер је само Општина Ковин имала прописани годишњи програм коришћења ових средстава за 2019, 2020. и 2021. годину, док су у 2022. години програм имале две општине, Ковин и Беочин. Али чак ни Општина Ковин није спроводила овај програм, јер у извештајима за све године стоји да „средства од накнада нису утрошена“. Све остале општине нису ни имале ове програме, те је новац од накнада завршио за друге буџетске потребе.
Војвођанске општине и градови немају ни вишегодишње оперативне планове пошумљавања. Њихово усвајање законом није обавезно, али без њих смислено пошумљавање није могуће. Овакву врсту документа је у 2022. години имала једино Општина Србобран, која иначе спада у најмање шумовите у Војводини, те је постојање овог документа потпуно оправдано и може служити као пример. Непостојање планова можда је један од разлога што се општине готово не јављају на конкурсе за пошумљавање које расписује Фонд за шуме АП Војводине.
Проблем непостојања планова пошумљавања може се решити изменама Закона о шумама, којима би се општине и градови обавезали да их до одређеног рока израде. Кроз израду планова издвојиле би се конкретне површине за пошумљавање и решили имовински односи, одлучило би се које врсте ће се садити, ко ће бринути о шуми након садње, колико ће све коштати. Израда планова и касније њихово спровођење делом би се платило из покрајинског Фонда за шуме, а делом из локалног буџета.
Покрајина и општине неамбициозни у планирању пошумљавања
Просторним планом АП Војводине, који је усвојен за период 2011–2020. године, пошумљавање је планирано на 1200 хектара годишње, као и оснивање заштитних појасева на 800 километара такође годишње. У нацрту новог плана за период 2021–2035. године, који је у процедури усвајања, нису дати резултати пошумљавања из претходног плана, нити план очекиване пошумљености до краја периода (2035).
Све општине и градови у АП Војводини имају локалне просторне планове, који су усвојени у периоду од 2006. до 2014. године. У свим плановима дате су површине шума и шумског земљишта, као и очекивана површина до истека плана. Подаци датирају из периода од 1992. до 2009. године. По овим подацима, у АП Војводини има 150,5 хиљада хектара шума и шумског земљишта. До 2025–2030, када планови истичу, планирано је да буде 160,2 хиљаде хектара, што је за само 9,7 хиљада хектара више. Чак 25 од 45 општина и градова уопште није планирало повећање површине шума и шумског земљишта, или је то повећање минимално (испод 3 одсто).
Подаци из Програма развоја шумарства АП Војводине (2013) одступају од података из локалних просторних планова и приказани су на два начина – као површина шума и шумског земљишта по катастру и као површина обрасла шумом по основама газдовања. У ниједној општини подаци се не поклапају. По катастру има 151 хиљада хектара шума и шумског земљишта, а по основама газдовања 140 хиљада хектара обраслих шумом. Очекивана обраслост шумом до 2022. године планирана је на 157,8 хиљада хектара. Ни републичка Управа за шуме ни Покрајински секретаријат за пољопривреду и шумарство немају податке о тренутној шумовитости по општинама, тако да се не може утврдити шта је од планираног заиста и остварено.
Одрицањем од пољопривредног земљишта до шума
Локалне самоуправе које су у просторним плановима планирале повећање површине под шумама, чиниле су то на рачун смањења површине државног пољопривредног земљишта. Али се планирано у пракси не спроводи. Иако је ово земљиште готово једина површина на располагању, не постоји воља да се оно и издвоји за пошумљавање, јер се тако губе приходи од закупа. Забележено је више случајева да општина одреди неку парцелу за пошумљавање, а онда после неколико година исту површину изда у закуп, па закупац саднице преоре или уништи.
Програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, који се спроводи новцем од закупа државног земљишта, једна од законом прописаних мера је подизање пољозаштитних појасева. Међутим, војвођанске општине и градови се углавном не одлучују да подижу ове појасеве. Мало је оних који планирају, а још мање оних који спроводе ову активност. И износи утрошеног новца су минимални, најчешће испод милион динара, и сваке године су све мањи. У 2016. години само 11 од 45 општина и градова је за подизање појасева потрошило око 49 милиона динара, да би у 2021. години ово спало на осам општина са око 23 милиона динара. Од тога готово половина је потрошена само у Граду Панчеву. Осим износа новца, у извештајима нема података о површинама, ни посађеним врстама.
До решења се може доћи изменама Закона пољопривредном земљишту, којима треба обавезати општине и градове да издвоје одређени проценат државног пољопривредног земљишта за пошумљавање и подизање ветрозаштитних појасева, у одговарајућем квалитету, као и санкцију уколико се ова обавеза не испуни.
„Значајан број локалних самоуправа на територији Војводине није способан да организује пошумљавање, или их то уопште не занима“ – изјавио је 2020. године Игор Мировић, председник Покрајинске владе, током обраћања новинарима у Скупштини АП Војводине. Резултати истраживања то потврђују. Зато би главни импулс за унапређење стања морао доћи из Покрајинске владе, кроз делотворан Фонд за шуме.
Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.
Пројекат „Пошумимо Војводину – Платформа за учешће јавности у одлучивању о јавним политикама заштите природе и пошумљавању у АП Војводини“ спроводе Еколошки центар „Станиште“ (Вршац), Удружење за заштиту шума (Нови Сад), Покрет горана Сомбор и Удружење „Зелени мост“ (Банатски Брестовац).
Овај материјал израђен је у оквиру програма ЕКОСИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида). За садржај овог материјала је одговоран искључиво аутор. Млади истраживачи Србије и Сида не деле нужно ставове и тумачења изречена у овом материјалу.
