Чекајући заштиту природе…
Вршачки парк 20 година чека да градске, а затим покрајинске власти донесу одлуку о заштити. Али то није једини такав случај. Парк у Новом Кнежевцу, Жупанијски парк у Сомбору, Јуришина хумка, само су нека од 50 подручја природе у Србији која чекају на проглашење заштите, нека дуже од деценије.
Заштита Вршачког парка проглашена је још 1973. године. Због усаглашавања са новим законима, Завод за заштиту природе је 2001. године урадио студију заштите и послао Општини Вршац на усвајање. Ову одлуку Општина никада није донела, највише зато што је тадашње руководство комуналног предузећа, које је и управљач парка, сматрало да ће заштита онемогућити извесне планове и више пута је заустављало доношење у локалној скупштини. Након нових измена прописа, Завод је 2011. ревидирао студију, утврдио да Парк има велике вредности и да заштиту треба да прогласи АП Војводина. Међутим, ни покрајинска Скупштина још није донела ову нову одлуку.
Након две деценије избегавања да се донесе нова одлука о заштити, један од најстаријих и најлепших паркова у Србији изгубио је од својих вредности. То грађани Вршца свакодневно виде, а то је и Завод навео у студији заштите: „Због недовољне учесталости, или дугогодишњег изостанка спровођења мера неге и заштите, као и вршења радова без услова заштите, дошло је до пропадања и губитка вредности Парка, затим до значајног смањења виталности стабала и нарушавања вртних елемената“.
Не желећи више да чекају и гледају даље пропадање, грађани Вршца су покренули петицију и скупили више од 2000 потписа, захтевајући да Скупштина АП Војводине без одлагања усвоји одлуку о заштити Градског парка у Вршцу. Захтев са потписима предаће се надлежнима у АП Војводини почетком јуна.
50 подручја чека на одлуку о заштити
Овај случај, на жалост, није једини. У Србији бар 50 подручја чека на проглашење на свим нивоима власти, нека дуже од деценије. Не знамо колико ових подручја тачно има. На сајту републичког завода постоји листа подручја у поступку заштите, али без података који орган треба да заштиту прогласи, ни од када траје поступак заштите, док је са сајта Покрајинског завода недавно скинута страница са детаљним приказом ових подручја, са које су се могле преузимати и студије заштите.
У недостатку јавних података, реконструисали смо СПИСАК ОД 22 ПОДРУЧЈА у АП Војводини која чекају на заштиту. Најдуже Вршачки парк, а одмах затим и Парк у Новом Кнежевцу, који је заштићен 1975. године на 10 хекатара. Завод за заштиту природе урадио је ревизију заштите и студију послао Општини Нови Кнежевац на усвајање још 2008. године, али од тада ова одлука није донета.
Скупштина општине Алибунар од 2011. године никако да заштити Парк у Алибунару, док Жупанијски парк чека на одлуку Града Сомбора од 2013. године. Од 2011. године Општина Жабаљ није заштитила Јуришину хумку, а Општина Врбас подручје Чарнока. Ова четири подручја до сада нису била под заштитом.
И грађани морају да се активирају
Пракса да власти на свим нивоима дуго оклевају са проглашењем указује на системске проблеме, али и на слабо вредновање заштите природе. Најчешћи разлог је што власти не разумеју важност заштите природе, не виде је као развојну прилику, већ као кочницу за друге развојне планове, или једноставно зато што заштиту не желе да плаћају. Део одговорности свакако имају и грађани, који морају више надзирати органе власти, боље се обавестити и организованије захтевати од власти унапређење стања.
На сајту Завода за заштиту природе Србије можете погледати СПИСАК ПОДРУЧЈА У ПОСТУПКУ ЗАШТИТЕ
Фотографије у галерији: Парк у Новом Кнежевцу
Аутор фотографија: Мирјана Ранков, Еко центар „Тиса“, Нови Кнежевац
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
