Фонд за шуме АП Војводине – нефункционалан и неделотворан
Приходи Фонда за шуме АП Војводине су више него недовољни за опсежније пошумљавање. Чак и та ограничена средства троше се највише на активности које нису у вези са пошумљавањем. Постоји низ проблема због којих се више новца не би могло потрошити ни када би се тако нешто планирало.
Мрежа „Пошумимо Војводину“ истраживала је како се и колико финансирало пошумљавање у АП Војводини у последњих 7 година, на покрајинском и локалном нивоу. Пре свега, кроз примену Закона о шумама и Закона о пољопривредном земљишту, који прописују надлежности за пошумљавање и подизање заштитних појасева. Резултати указују да је Фонд за шуме АПВ, као основни инструмент, у приличној мери нефункционалан за решавање проблема недовољне шумовитости.
Закон о шумама прописује накнаде за коришћење и за промену намене шума, које су 70% приход покрајинског, а 30% буџета општина и градова. Приходи од ових накнада користе се кроз фондове за шуме. Покрајински фонд основан је 2010. године „у циљу финансирања очувања, заштите и унапређивања стања постојећих и подизања нових шума“ (члан 2. Одлуке о образовању Фонда). Увидом у годишње програме и извештаје Фонда, уочава се неколико проблема.
У поређењу са потребама, средства Фонда су изразито недовољна. Тако су у последњих седам година (2014-2020) приходи од наменских накнада били око 666 милиона динара, док су расходи били око 653 милиона динара. Да би се постигли циљеви пошумљавања, неоходно је да се, осим прихода од накнада, у фонд у значајном износу додају и буџетски приходи из других, ненаменских извора.
Већи проблем је што се од тако недовољних износа премало издваја за пошумљавање, док се највише новца троши за изградњу шумских путева, што је активност коришћења шума. У периоду 2016-2020, на изградњу шумских путева трошено је између 50 и 75 одсто укупних годишњих средстава Фонда, док је за ново пошумљавање трошено само између 2 и 15 одсто.
Приметно је да се за пошумљавање све мање новца планира, а још мање од тога изврши. Од 62 милиона динара (402 хектара) планираних у 2016. години, преко 11,8 милиона динара (95 хектара) у 2018. години, дошло се до екстремног случаја у 2020. години, када су ребалансом буџета из програма Фонда избрисана сва средства за пошумљавање, осим раније уговорених обавеза. Тако је настала апсурдна ситуација да у фонду за шуме нема пара за пошумљавање.
Просторним планом АП Војводине, који је усвојен за период 2011–2020. године, пошумљавање је планирано на 1200 хектара годишње, као и оснивање заштитних појасева на 800 km годишње. Овим радовима било је планирано да се до 2021. године шумовитост Војводине повећа за 20.000 хектара нових шума, што није постигнуто.
Постоји још низ проблема који пошумљавање ограничавају или онемогућавају, тако да се не би могло више новца потрошити ни када би се знатно више планирало. То су нерешени имовинско-правни односи на пољопривредном земљишту, неусаглашеност података из катастра са стањем на терену, затим незаинтересованост локалних самоуправа и других актера за конкурсе за пошумљавање, невољност да се пољопривредно земљиште у државној својини издвоји за пошумљавање, недостатак и броја и квалитета садница, проблеми у расадницима, итд. Треба навести и пошумљавање еколошки мање вредним врстама и „плантажно шумарство“ клонским врстама. И овакве површине се статистички воде као шуме, иако се ради о пољопривредној производњи за потребе дрвне индустрије.
Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.
Јасно је да у Фонду за шуме АП Војводине постоје велики проблеми који га чине недовољно функционалним и неделотворним за остваривање циљева због којих је основан. На основу ових сазнања, али и других података, Мрежа „Пошумимо Војводину“ убрзо ће урадити и јавно органима власти упутити предлоге и препоруке за правне и институционалне измене, у циљу побољшања стања.
Широј јавности познате су чињенице о утицају шума на здравље и благостање људи, њиховој важности за заштиту од суша и поплава, квалитет ваздуха и земљишта, веће приносе у пољопривреди, и друге погодности. Такође је познато да је АП Војводина једна од најмање пошумљених регија Европе, која због недостатка шума трпи штете и изгубљене добити мерене десетинама, можда и стотинама милиона евра годишње. Зато изненађује сазнање да власти занемарују пошумљавање у дугом периоду времена.
Projekat se realizuje u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama zaštite životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske.
