Како је уназађен систем финансирања животне средине – Радио емисија

Све власти од 2010. године, на свим нивоима, занемаривале су животну средину, закидале на њој трошећи „зелени динар“ на себи важније потребе, доносиле лоше одлуке, кршиле законе или их прилагођавале безакоњу. И успеле су ненаменски да потроше пола милијарде евра од еко-накнада. Последице су „само“ еколошке.

Садашњи систем финансирања заштите животне средине прописан је 2009. године, како би се спречило раширено, ненаменско трошење новца од еко-накнада. Међутим, уместо да доследно примене прописе, власти су их, свака по мало, кршиле и мењале, тражећи начине како да без последица наставе са праксом ненаменског трошења. Низ најблаже речено непромишљених, али и срачунатих одлука, нанео је велику штету систему финансирања, тиме и самој животној средини.

О начинима како је то спроведено, можете чути од Дејана Максимовића, истраживача ЕЦ „Станиште“ у емисији „Чекајући ветар“, Другог програма Радио Београда.

Централизација прихода од еко-накнада – Изменама Закона о заштити животне средине 2009. године, однос прихода од накнада је са 60:40 у корист локалних буџета, промењен у 40:60 у корист републичког. На ово су локалне самоуправе одговориле увећањем износа локалних накнада. „Централизацијом одлучивања о томе где ће бити трошен, еколошки динар може функционисати на садашњем нивоу свести“ – било је објашњење законодавца. Али, то није довело до правилнијег коришћења новца, јер је највеће ненаменско трошење, сваке године, бележено управо у републичком буџету.

Укидање републичког Фонда за заштиту животне средине, у септембру 2012. године, довело до озбиљних штетних последица. То је постало јасно и властима, те је 2017. године Фонд поново успостављен. За четири године без Фонда, укупни приходи републичког буџета од еко-накнада били су виши од 20 милијарди динара, што је у потпуности потрошено у друге сврхе, а не у заштиту и унапређење животне средине.

Укидање накнаде за загађивање животне средине, 2012. године, као предизборно обећање једне странке да ће смањити цену регистрације моторних возила, што је и испуњено укидањем баш ове еко-накнаде. Накнада је била оправдана, јер је саобраћај један од најзначајнијих извора загађења, и правична, јер је велики број власника возила плаћао ниске износе, а приходе од ње имале су све локалне самоуправе. По њеном укидању, око половине локалних фондова остало је без, или готово без прихода. Као одговор, општине и градови су увели локалне накнаде, или повећали износе постојећих. Овај случај „моста и ћуприје“ довео је до концентрације средстава, јер су они који су и до тада имали високе приходе, приховали још више. И сада се највише ненаменског трошења бележи управо у локалним фондовима са највећим приходима.

Тежња да се наменски приходи претворе у опште – До краја 2015. године, приходи од еко-накнада били су наменски и морали су се трошити кроз републички и локалне еко-фондове. И поред обавезе, значајни износи су без последица трошени ненаменски, у сврхе које нису у вези са животном средином. Изменама Закона о буџетском систему, ови приходи су претворени у опште и од краја 2015. године могу се користити у било коју другу сврху. То је власти на свим нивоима подстакнуло да слободно, у још већим износима, наставе са пренаменом новца, али сада не кршећи прописе. Ако новац нема намену, онда више нема ни ненаменског трошења – проблем решен!

Када се схвате размере, раширеност и дуготрајност ове појаве, јасно је да се тако нешто може урадити само намерно и систематски. Озакоњење ненаменског трошења је из угла вредности посебно проблематично, за још један ниво жешћа подршка прагматичности, непринципијелности и личном интересу, а на штету општег. То открива забрињавајући однос власти, али и самог друштва, према солидарности, људским правима, владавини права и уопште, према нама самима.

Корисни линкови:

Како смо протраћили пола милијарде евра: сажетак истраживања ЕЦ „Станиште“ о систему финансирања заштите животне средине

Животна средина и локалне финансије: студија стања система финансирања заштите животне средине

Животна средина и локалне финансије: ТВ емисија

Еколошки магазин „Чекајући ветар“ Другог програма Радио Београда