Мапирање природних вредности Вршачких планина

У организацији Еколошког центра „Станиште“, на Вршачким планинама је у периоду 2009-2013 и 2018. године одржано 6 волонтерских кампова са учешћем студената Географског факултета из Београда. Будући географи обилазили су терен и мапирали различите природне вредности. Од добијених података припремљене су карте које су се на нашем сајту могле јавно погледати и користити.

Због измене правила сајта Google, карте за период 2010-2013. године, дуже време биле су неупотребљиве. Наши сарадници са Географског факултета направили су нове, које се од сада могу поново користити. Карте садрже податке о географским координатама, са описом мапираних вредности.

Кликом на слике отвориће се карте са мапираним вредностима:

  1. omladinski-volonterski-kamp-dugme-2010-1
  2. 2010 – Остењаци, извори, узорци земљишта
    Мапирано је 25 остењака, 11 извора, 10 узорака земљишта. Остењаци на Вршачким планинама представљају објекте геолошког наслеђа од покрајинског значаја. Вршачке планине сиромашне су водом и водотоковима. Зато је напраљен регистар ових објеката у циљу њихове заштите и валоризације.
  3. omladinski-volonterski-kamp-dugme-2012-1
  4. 2012 – Кућице за птице, ретке биљке
    Мапирано је 35 кућица за птице и 4 локалитета ретких биљака. Због интензивне сече, шуме на Вршачким планинама су младе, без старих стабала које имају природне дупље. То је још 1970-тих година довело до смањења бројности сова и других врста птица, које се гнезде управо у оваквим шупљинама. Да би овај тренд зауставили, волонтери из вршачких еколошких организација су од почетка 2000-тих поставили више од 150 различитих врста дрвених кућица, као вештачких дупљи. Током кампа су мапиране кућице за неке од највреднијих врста и утврђен им је статус насељености. Мапирањем је олакшано њихово проналажење и праћење.
  5. omladinski-volonterski-kamp-dugme-2013-1
  6. 2013 – Ливаде
    Мапирано је 90 ливада. Ливадска станишта изузетно су важна за очување ретких и заштићених врста на Вршачким планинама. Мапирањем је олакшано праћење њиховог статуса путем сателита (постојање, промена површине, други угрожавајући фактори) како би се олакшало одређивање и спровођење мера заштите.
  7. 2018 – Радиоактивност
    Радиоактивност је мерена на 42 локације. Природна радиоактивност је мерена Гајгер-Милеровим бројачем на 1 m висине. Измерене вредности кретале су се у распону од 100 nSv/h у Малом Вршачком риту до 210 nSv/h на остењаку испод Лисичје главе и била су испод граничне вредности која износи 520 nSv/h. Мерење природне радиоактивности би требало да буде настављено и наредних година, са циљем утврђивања постојања одређених аномалија.

Допашће вам се и...