О пошумљавању Војводине са грађанима у 10 заједница

Чланови удружења која чине мрежу „Пошумимо Војводину“ су у суботу 29. јануара организовали уличне акције у 10 градова и разговарали са грађанима на тему пошумљавања у Војводини. Грађанима су изнете чињенице из истраживања мреже, затим кључни проблеми који пошумљавање ограничавају или онемогућавају, као и предлоге за измене закона које су неопходне да би се стање унапредило. Подељено је више од 5000 летака, а акције су одржане у Новом Саду, Суботици, Сомбору, Врбасу, Бачкој Паланци, Сремским Карловцима, Вршцу, Панчеву, Ковину и Белој Цркви.

Општи утисак је да су грађани у први мах, у већем броју избегавали контакт са волонтерима који су делили летке, али када су чули шта је тема, показали су значајну заинтересованост. Још једном смо се уверили да је пошумљавање тема о чијој важности грађани имају одређену свест и на коју позитивно реагују. Кључне поруке које су пренете грађанима током ових уличних акција су:

7 одсто Војводине је под шумама, што је чини најмање шумовитом регијом Европе. Већина општина је потпуно огољена са тек 1 промилом под шумама.

170.000 хектара нових шума недостаје АП Војводини до оптималне шумовитости. То је појас ширине 17 и дужине 100 километара – од Новог Сада до Суботице.

Десетинама милиона евра годишње мере се штете и изгубљене добити у пољопривреди због недостатка шума (поплаве, суше, ерозија, слабији квалитет земљишта, нижи приноси).

50 до 75 одсто средстава Фонда за шуме АП Војводине се годишње троши на изградњу шумских путева, док се само 2 до 15 одсто се троши на ново пошумљавање.

0 динара било је планирано за пошумљавање у Фонду за шуме АП Војводине за 2020. годину, од 135 милиона динара колико је предвиђено да буде у Фонду.

1 општина од 45 њих у Војводини имала је програм коришћења средстава од накнаде за шуме за 2020. годину, иако је 37 њих приходовало од ове накнаде.

3 општине од 45 су имале активност подизања ветрозаштитних појасева у оквиру Програма коришћења пољопривредног земљишта у 2020. години.

Када би се и планирало више новца, постоје бројни разлози који онемогућавају ново пошумљавање у Војводини:

  • Недостатак површина и невољност да се пољопривредно земљиште у државној својини издвоји за пошумљавање
  • Незаинтересованост локалних самоуправа за пошумљавање
  • Нерешени имовински и катастарски односи на пољопривредном земљишту
  • Немогућност расадника да произведу довољан број квалитетних и еколошки вредних садница

Зато пошумљавање Војводине мора бити пројекат од националног значаја!

Мрежа „Пошумимо Војводину“ залаже се за измене више закона – о шумама, о пољопривредном земљишту и о накнадама за коришћење јавних добара. Овим изменама би се, између осталог, општине и градови обавезали да израде планове пошумљавања, издвоје пољопривредно земљиште за пошумљавање и стимулисало би се ново пошумљавање.

Projekat se realizuje u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama zaštite životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske.

Допашће вам се и...