Проф. Ристић: Пошумљавање је врхунски еколошки и привредни циљ Војводине
Пошумљавањем би се смањила површина пољопривредног земљишта за 1,5 до 2 одсто, али би се за 15 до 20 одсто повећали приноси, услед увећане плодности земљишта, рекао је Ратко Ристић, професор Шумарског факултета у Београду, у изјави којом је подржао кампању „Пошумимо Војводину“.
По речима проф. Ристића, пошумљавање Војводине је приоритетна еколошка, економска и социјална активност у наредном периоду. Тренутни степен шумовитости Војводине је око 6,7 одсто, што је око 140 хиљада хектара. У складу са Просторним планом АП Војводине то би требало да се повећа на 14,3 одсто, што значи да би требало пошумити додатних око 180 хиљада хектара.Бројне општине имају шумовитост мању од 1 одсто, до свега неколико одсто.
„На подручју Војводине је изражена еолска ерозија, односно ерозија изазвана дејством ветра, која делује на најплодније обрадиве површине. Тада долази до покретања огромних количина честица земљишта и премештања на нека нежељена места, као што су градови и систем канала ДТД. Са тим честицама се креће и огромна количина полутаната. Зато би врхунски еколошки и привредни циљ Војводине требало да буде успостављање тих око 180 хиљада хектара нових шума“, рекао је проф. Ристић у изјави подршке иницијативи мреже „Пошумимо Војводину“.
Професор Ристић је додао да би те нове шуме примарно биле у форми шумских заштитних појасева. Пошумљавање би смањило обрадиве површине за 1,5 до 2 одсто, али би за 15 до 20 одсто повећало приносе, услед заштите и увећане плодности земљишта. Такође би се, успостављањем шумских заштитних појасева, успоставили и коридори за ширење и обнову биодиверзитета. Били би и заштићени урбани центри, јер дрвеће са својом зеленом масом, задржава огроман део полутаната, који се покрећу под дејством еолске ерозије.
Вишередни шумски заштитни појасеви су идеални и да се унутар њих успоставе пешачке, трим и бициклистичке стазе и остали спортско-рекреативни садржаји. Повећање шумовитости Војводине допринело би и ублажавању тренутних климатских аномалија. Смањио би се ефекат интензивног загревања. Такође би се и оплеменио војвођански пејзаж и разбила равничарска монотонија, што би обезбедило један нов духовни и естетски садржај – закључио је професор Ратко Ристић.
Изјаву подршке проф. Ратка Ристића у целости можете овде погледати:
Мрежу „Пошумимо Војводину“ је у јануару 2020. године основало 24 удружења и покрета грађана. Мрежа делује на повећању утицаја јавности на доносиоце одлука, затим на развијању свести о важности очувања шума и пошумљавања на заштиту природе, пољопривреду, економију, те на медијској видљивости чињеница и проблема у вези пошумљавања, као и начина за њихово решавање.
Пројекат „Пошумимо Војводину – Платформа за учешће јавности у одлучивању о јавним политикама заштите природе и пошумљавању у АП Војводини“ спроводе Еколошки центар „Станиште“ (Вршац), Удружење за заштиту шума (Нови Сад), Покрет горана Сомбор и Удружење „Зелени мост“ (Банатски Брестовац).
Овај материјал израђен је у оквиру програма ЕКОСИСТЕМ Подршка реформама у заштити животне средине, који спроводе Млади истраживачи Србије (МИС), уз подршку Шведске преко Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (Сида). За садржај овог материјала је одговоран искључиво аутор. Млади истраживачи Србије и Сида не деле нужно ставове и тумачења изречена у овом материјалу.
