Шумски расадници у Војводини – да ли је пошумљавање могуће?

29. децембар 2021.

Резултати истраживања мреже „Пошумимо Војводину“ указују да шумски расадници у Војводини не могу произвести довољан број квалитетних, разноврсних, еколошки вредних садница за значајнија пошумљавања.

Према последњим јавно доступним подацима Управе за шуме из 2014. године, од 56 правних лица која су у Србији регистровала делатност шумских расадника, њих 23 се налази у АП Војводини. Како велика јавна предузећа имају више шумских расадника, тако у АПВ тренутно има укупно 40 расадника.

Највећи део производње шумског садног материјала обавља се у ЈП „Војводинашуме“, у оквиру којег има 15 расадника, затим два у ЈП „Воде Војводине“, један у Националном парку „Фрушка гора“, један у Институту за низијско шумарство, који поред истраживачке делатности има и производњу хибрида топола и извор је репродуктивног материјала и матичњака (засад основан у сврху производње вегетативног репродуктивног материјала). Постоје и приватни расадници.

Свим регистрованим шумским расадницима послат је у септембру 2021. године упитник са питањима о производњи, билансу, структури производног програма и о капацитетима, уз могућност за коментаре и предлоге. Од укупно 40 расадника, одговоре је послало њих 17, највише у оквиру великих јавних предузећа. Од значајнијих установа, одговоре нису послали Институт за низијско шумарство, затим НП „Фрушка гора“ и још 10 расадника.

Расадничка производња обавља се на укупно око 190 хектара. Од тога 160 хектара имају расадници ЈП „Војводинашуме“. Највећи удео има шумски садни материјал, док се мањи део односи на украсно дрвеће и жбуње. Највећи број матичњака су тополе и врбе. Јавна предузећа требало би посебно посматрати у односу на приватне произвођаче, јер садни материјал производе углавном за сопствене потребе, а имају и комплетну структуру кадра.

Највише се користи полазни материјал познатог порекла. По Закону о репродуктивном материјалу шумског дрвећа, овај материјал може се користити само у недостатку селекционисаног, квалификованог и тестираног репродуктивног материјала и код повећаног обима пошумљавања, што упућује на смањен квалитет садница које се тренутно производе. Иако се поменути Закон односи на 52 врсте шумског дрвећа, у војвођанским расадницима производи се само 8 врста, што производњу чини прилично неразноврсном. Још је неповољније то што највећи проценат чини производња алохтоних, у еколошком смислу мање вредних врста, попут хибрида тополе и багрема.

Производња се највише спроводи у лејама, директно у земљишту, и то багрем и сибирски брест, тополе и врбе. Полазни материјал је домаће производње, подједнако аутохтон и алохтон. Мањи расадници углавном производе за тржиште, док јавна предузећа највише за сопствене потребе газдовања постојећим шумама које су им поверене на управљање.

Што се тиче капацитета, расадницима највише недостају извршиоци, који се најчешће запошљавају сезонски, по уговорима о повременим пословима. Постоји сарадња са саветодавним институцијама. Сви расадници су користили средства буџетског Фонда за шуме АП Војводине за набавку опреме за расадничку производњу, док су за пошумљавање средства Фонда углавном користила јавна предузећа.

Стигли су и следећи коментари и препоруке:

Постоји стални недостатак непосредних извршиоца, шумских радника;
Нерешени имовинско-правни односи на парцелама које су одлуком Владе Србије додељене ЈП „Војводинашуме“ разлог су што краткорочно није могуће значајније повећање шумовитости у Војводини;
Потребно је повећање субвенција за пошумљавање;
Донети измене Закона о пољопривредном земљишту и ускладити га са Законом о шумама;
Изједначити услове конкурса за републички и покрајински ниво;
Потребна је боља и чешћа комуникација покрајинских и републичких доносилаца одлука са представницима расадника (састанци, дијалог, итд);
Пронаћи начине за пошумљавање државног пољопривредног земљишта које се не обрађује, а даје се у закуп (деградирана земљишта), или које није у закупу;
Повећати разноврсност производње, нарочито са дивљим воћкарицама;
Повећати контејнерску производњу у пластеницима.

Просторним планом је у претходној деценији предвиђено да се у АП Војводини годишње подигне 1200 хектара нових шума и 800 километара заштитних појасева. Чак и да су пронађене парцеле, решени имовинско-правни односи, чак и да су планирана значајнија средства у покрајинском и локалним фондовима за шуме, из истраживања можемо закључити да се овакав план не би могао остварити у неком догледном времену, јер расадници немају капацитета да произведу довољно разноврсних садница оним врстама које су домаће и чија се производња готово угасила.

Извори репродуктивног материјала, попут матичњака, састојина или плантажа немају аутохтоног дрвећа попут јове, домаћих врба и топола, граба, веза, клена, жешље, липе, дивљих воћкарица, лужњака, итд. Без производње разноврсних и поднебљу добро прилагођених врста дрвећа није могуће постићи разноврсност биолошког састава шума и повећати њихов квалитет.

Љиља Давидов
Покрет горана Сомбор

Projekat se realizuje u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama zaštite životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske.