Битка за Неру још увек траје
Једина планинска река у АП Војводини деценијама је на удару шумокрадица, загађивача, експлоататора, узурпатора, а од скоро и МХЕ инвеститора. Чланови Удружења грађана „Аурора“ из Беле Цркве храбро се боре да Неру сачувају.
Нера извире у Румунији, на планини Семеник. Са око 1400 метара висине спушта се кроз велелепни кањон, делимично се смирује у Белоцркванској котлини, чинећи границу Србије и Румуније, да би се након 124 километра улила у Дунав код манастира Базјаш. Нера и у доњем току задржава особине планинске реке, са брзацима, шљунковитим дном и бистром водом, тако да њена флора и фауна особеношћу одударају од других предела у Војводини.
Нера је еколошки коридор од међународног значаја, са бројним природним вредностима. У Румунији је заштићена у оквиру Националног парка „Kлисура Нере – Беушница“, а од 2015. године и у Србији, у оквиру Предела изузетних одлика „Kараш – Нера“. Kада се ту додају оближњи Дунав и резервати природе Делиблатска пешчара и Лабудово окно, јасна је важност њеног очувања. Ипак, Нера је деценијама на мети незаконитих делатности, о којима говори Милан Белобабић, председник Удружења грађана „Аурора“ из Беле Цркве:
Вишегодишња некажњена крађа шуме у приобаљу
„До заштите Нере дошло се после много мука и дуготрајне борбе. Годинама је трајала бесомучна бесправна сеча шумског појаса крај Нере и мртваја Kараша, нелегалан риболов, експлоатација шљунка, криволов… Наши волонтери су годинама патролирали и хватали на делу велики број прекршилаца. Пријаве са фотографијама и доказима слали смо свим надлежним инспекцијама, на свим нивоима, медији са националном видљивошћу су о томе извештавали, али без резултата – сваки орган пребацивао је одговорност на неког другог“.
Локација погрешна, дозвола за градњу спорна
Тренутно се Нера суочава са најтежим изазовом, изградњом мини хидролектране (МХЕ) на каналу Јаруга крај Нере. Јаруга је стари млинско–одводни канал, који се за рад млинова користио до пред Други светски рат. Тренутно није у функцији пошто је румунска страна затворила водозахват на њеној територији. О чему се ради, Белобабић каже:
„Половином 2016. године сазнали смо да се на каналу Јаруга гради МХЕ и планира нови водозахват код села Kусић, чиме ће се велики део воде из Нере преусмерити у канал за потребе МХЕ. Тада смо сазнали да се у Просторном плану општине из 2008. године, који вероватно нико од грађана није видео, планира изградња четири МХЕ на каналу Јаруга, а једна на Нери. Увидом у Просторни план, било је јасно да је МХЕ изграђена 2 километра даље од локација које су ПЛАНИРАНЕ ЗА ТУ НАМЕНУ. Такође, сазнали смо да је општинска управа 2015. године издала ГРАЂЕВИНСKУ ДОЗВОЛУ, иако није у складу са Просторним планом, и да није урађен урбанистички пројекат. Покрајински инспектор за урбанизам одбио је нашу ПРИЈАВУ ПРОТИВ СЛУЖБЕНИKА који је издао дозволу, уз образложење да је РОK ЗА ЖАЛБУ 30 ДАНА, а ми смо је уложили након годину дана, када смо сазнали да се МХЕ гради“.
По речима Белобабића, инвеститор није испунио ни ВОДНЕ УСЛОВЕ, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, али ни услове Покрајинског завода за заштиту природе ЗА ВОДОЗАХВАТ ИЗ НЕРЕ за спајање канала Јаруга са Нером.
Биолошки минимум испод минимума
„Инвеститори су тражили да током целе године спусте проток воде у Нери на 1,2 m³/s, а проток се током најсушнијег периода спушта до минималних 1,4 m³/s. То је смрт за ток између села Kусић и Врачев Гај. Услед климатских промена, данас је мање снегова и киша него што је то било када је канал прокопан. Дошло би до драстичног смањења воде у Нери, са несагледивим последицама за флору и фауну. Ту није крај, јер Јаруга протиче поред плантажа јабука, где се користе хемијска средства за заштиту биља. Тако би се пестициди сливали у воду, а онда спровели до Нере. Kапацитет МХЕ је 165 kW, довољно само за јавну расвету у Белој Цркви. Скупља дара него мера“ – упозорава Милан Белобабић.
Електрану прво направили, па онда прикупљали сагласности
Све то није спречило инвеститоре да наставе са радовима. Електрана је изграђена и да би радила само треба спојити Јаругу са Нером. Инвеститор покушава да стање легализује добијањем сагласности српско–румунске комисије. У току је процес израде и усвајања Просторног плана подручја посебне намене ПИО „Kараш-Нера“ и Извештаја о стратешкој процени утицаја на животну средину. Удружење „Аурора“ упозорава да се тиме нелегално изграђена МХЕ покушава легализовати убацивањем у рефералне карте.
Општина „минирала“ јавну расправу
Јавна презентација нацрта Просторног плана била је заказана за 11. март 2019. године у општини Бела Црква. За расправу су велики број примедби припремили ЧЛАНОВИ АУРОРЕ, а такође и стручњаци Регулаторног института за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине – РЕРИ. Иако су дошли представници свих надлежних покрајинских институција (приређивачи Плана из Завода за урбанизам, Секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Завода за заштиту природе), затим НВО сектора из Новог Сада, Београда и Беле Цркве и заинтересовани грађани, врата сале била су закључана. Након више од пола сата чекања, окупљени су се разишли. Незадовољне одређеним деловима Плана, локалне власти су расправу „минирале“.
Потпишите писмо подршке
Уз помоћ организације ORCA из Београда, покренута је кампања за потписивање Писма подршке којим се тражи да се приликом израде и усвајања Просторног плана подручја посебне намене ПИО „Kараш – Нера“ обезбеди доследна примена прописа који гарантују информисање и учешће јавности да изнесе своје предлоге и коментаре.
Позивамо вас да ПОТПИШИТЕ ПИСМО ПОДРШКЕ и тако подржите храбре чланове удружења „Аурора“.
Корисни линкови:
– Нери прети хидроелектрана (N1 телевизија)
– Чекајући ветар (Други програм Радио Београда)
– Зелена патрола (ТВ емисија)
– Еколози тврде да Нера пресушује, инвеститори да ризика нема (Новости)
– Петицијом бране приобаље (Новости)
– Брука за Србију (Блиц)
– Дрва краду и на нашој и румунској територији (Блиц)
– Румунски и немачки медији о крађи дрва
