Мрежа „Пошумимо Војводину“: Плантажа клонске тополе није шума

16. јун 2020.

На обали Тисе наспрам Сенте, сече се шума клонске тополе на више од 8 хектара. Мрежа „Пошумимо Војводину“ покренула је иницијативу код покрајинских институција да се ново пошумљавање изврши аутохтоним дугоживећим врстама.

Сечом шуме на градској плажи преко од Сенте, која је почела марта ове године, уништен је простор омиљеног купалишта. Узнемирени грађани покренули су петицију за обуставу сече и прикупили више од 1200 потписа. Убрзо су основали и грађански покрет „Одбранимо нашу околину – Védjük meg környezetünket“.

Обратили су се надлежном ЈВП „Воде Војводине“, које управља овим подручјем и ДОБИЛИ ОДГОВОР са објашњењем да је у питању шума клонске тополе, која је ту вештачки подигнута пре 34 године, да је Основом газдовања шумама планирана чиста сеча на више од 8 хектара, као и садња исте врсте топола и врба након сече.

Сенћани су се помирили да ће остати без шуме на плажи, али траже да се после тога посади права шума, а не плантажа техничког дрвета, која ће се за 20-30 година поново сећи. Мрежа „Пошумимо Војводину“ подржава ову идеју.

Деценијама се у АП Војводини, за потребе шумарства, природне плавне шуме замењују плантажама страних брзорастућих врста, које ни приближно не могу да их замене, ни по саставу, ни по просторној и старосној структури. Оваквом садњом су уништене природне шуме дуж наших великих река, осиромашен биодиверзитет, поремећен однос шумских, пољопривредних, ливадско-пашњачких и барских станишта, нарушене естетске вредности, смањен туристички потенцијал, уз друге негативне утицаје.

Плантажно „пошумљавање“ је еколошки безвредно. Према ЕУ номенклатури биотопа, овакве плантаже топола и врба бележе се као пољопривредне површине и не могу се сматрати шумама, како се код нас и даље статистички приказују. О здравом шумском екосистему можемо говорити ако имамо 5-7 спратова, од приземних зељастих биљака, преко жбуна, до нижег и вишег листопадног дрвећа, различите старости, од младих до преко сто година старих стабала са дупљама за гнежђење.

Шума није засађен низ дрвећа. Њу чине хиљаде врстa биљака, животиња, гљива, микроорганизама. Поновна садња клонских топола на некадашњем истом таквом засаду не значи стварање функционалног и стабилног екосистема.

Мрежа „Пошумимо Војводину“ упутила је ИНИЦИЈАТИВУ Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство и ЈВП „Воде Војводине“, да ови органи покрену поступак за измену Основе газдовања шумама у ГЈ „Горњи Банат“. Циљ је да се уместо поновне садње клонске тополе, с обзиром на заштиту од воде, што је основна намена површине, она пошуми одговарајућим аутохтоним, дугоживећим врстама.

Војводина је једно од најмање шумовитих подручја у Европи. По званичним подацима, Војводини недостаје око 170 хиљада хектара нових шума и заштитних засада. Штете и изгубљене добити у пољопривреди због поплава, суша, смањења приноса и квалитета земљишта, и других директних последица недостатка шума, могу се мерити стотинама милиона евра годишње. Али, поред пуког повећања површина под шумама, потребно је водити рачуна и о квалитету и еколошкој функцији тих шума.

За новинаре:

Преузмите комплетан текст „ПЛАНТАЖА КЛОНСКЕ ТОПОЛЕ НИЈЕ ШУМА” у MS Word (.docx) формату.
За додатна питања и информације, обратите се Мирјани Ранков из удружења Екоцентар „Тиса“ из Новог Кнежевца на ectisa@gmail.com